"Posle jučerašnjeg teksta objavljenog u "Kuriru" o umešanosti
Čedomira Jovanovića u moju otmicu i podelu milionskog plena, osećam
obavezu da se oglasim. Mada sam čvrsto rešio da o nekim tajnama – oko
moje oružane otmice, držanja u gepeku i šahtu, gledanja u cevi
napunjenog oružja i plaćanja milionskog otkupa – nikad ne progovorim,
posle vašeg obelodanjivanja pozadine tog policijsko-mafijaškog zločina
nemam više prava da ćutim. Nemam prava da druge ljude izlažem rizicima
otkrivanja svega što se meni onda desilo i povezivanja sa onim što se
meni i mojoj kompaniji danas ponavlja", navodi se u saopštenju koje je
predsednik kompanije "Delta" Miroslav Mišković juče dostavio medijima
povodom teksta objavljenog u jučerašnjem "Kuriru", u kome se navodi da
je lider LDP-a uzeo deo novca od njegove otmice.
"Mene je otela grupa policajaca i mafijaša koji su, gotovo bez
izuzetka, imali službene značke državne bezbednosti još iz Miloševićevog
vremena. Iz teksta sad vidim da su promenili jedino svoje partnere na
vlasti. Onda nisam verovao tadašnjem ministru policije kad mi se
zaklinjao da moje otmičare u zatvoru često posećuje Čedomir Jovanović.
Odbio sam Mihajlovićevo – pokazalo se proročko – predskazanje da će
otmičari, uz pomoć Jovanovića, uskoro izaći na slobodu. Na moj užas, to
se dogodilo. Taj događaj, njihov izlazak na slobodu i pored 75 krivičnih
prijava, i pored moje otmice, shvatio sam kao direktnu poruku da moje
tamničenje i dalje traje. Da sam talac mafije i vlasti. Da oni mogu, kad
god požele, da me nekažnjeno vrate u šaht; da dođu po moju porodicu, po
moju kompaniju, kuću. Tada sam rešio da zaćutim", navodi se u
Miškovićevom saopštenju.
Predsednik kompanije "Delta" indirektno je optužio lidera LDP-a i za povezanost s mafijom.
"Nisam progovorio ni kad me je pokojni Đinđić, posle svega, pozvao na
razgovor. Ja znam šta mi je premijer rekao o otmici, isplati i podeli.
Ja sam svedok njegovog ogorčenja što ne uspeva – ni kaznama, ni
pretnjama, ni prekidom prijateljstva i kontakata – da sebi bliskog,
mladog saradnika odmakne od mafije. Ime tog ortaka mafije je danas
stavljeno pred porotu celokupne srpske javnosti", navodi Mišković i
dodaje:
"Bez ljutnje u sebi, zarad istine i zarad spokoja moje familije, moram da pitam, javno, glasno i direktno – Čedomira Jovanovića:
Ako si već priznao da si, kao druga ličnost režima, posećivao
zemunski klan i bio prijatelj sa vođama mafije koja me je otela, da li
si i ti, na bilo koji način, umešan u moje tamničenje? Jesi li dao
dozvolu, uputstvo ili garantovao imunitet otmičarima?
Da li je tačna vest sa naslovnih strana srpskih novina da si od člana
bande Dejana Milenkovića Bagzija uzeo pet miliona maraka kao deo
krvavog novca od moje otmice?
Ako si uzeo taj novac, s kim si ga delio i na kakve iznose?
Priznao si da si posećivao lidere zemunskog klana u pritvoru. Ako si
znao da su tamo zbog moje otmice, i još 75 krivičnih dela, zašto si ih
posećivao?
Ako si ih posećivao, jesi li uticao na tužioca i sud da ih oslobode pritvora?
Ako si ih oslobodio, jesi li bio svestan šta mogu opet da urade meni
ili bilo kojem drugom čoveku, znaš dobro na koga mislim, koji im stane
na put?
Jesi li na bilo koji način uticao da sudski proces zbog moje otmice
prosto odumre i da istina o tvorcima plana, ortakluku politike i mafije,
podeli plena, zauvek ostane tajna?
Zar sto hiljada policajaca nije moglo da uhvati žive dvojicu vođa
"zemunaca", makar ih držali pod opsadom mesec dana, i da tako saznamo
imena njihovih političkih partnera i da ja znam ko je sve umešan u moju
otmicu, a Srbija ko je i kako presudio premijeru?
Da li današnjim nasrtajima predupređuješ sva svedočenja o svemu što
znamo – zašto su ti ruke prljave a savest čista; ili su napadi tvoj
pokušaj da me opet smestiš u šaht, i po drugi put, zatražiš otkup od
mene, moje porodice i moje kompanije?"
Mišković dalje navodi da je platio svoje i da je "iscrpeo sve svoje strahove".
"Preživeo sam što je malo ljudi preživelo. Dočekao sam dan da se o
nedavnoj istoriji govori bez straha. Tražim samo da se svačija krivica i
odgovornost utvrđuje na sudu, a ne javnim linčovanjem protivnika. Ja
znam kako je biti talac politike i mafije, znam kako je kad linčuju i
mene i moju kompaniju. Mogu me vređati, ali me niko i nikada više neće
otimati i reketirati. Ovo je moj dug ljudima koji su odbili da ćute",
zaključuje se u saopštenju Miroslava Miškovića.
P. R.
-----------------------------------------------------------
Kako je kidnapovan vlasnik "Delte"
Predsednik Kompanije "Delta holding" Miroslav Mišković otet je 9.
aprila 2001. godine u 8.10 časova u Ulici Arsenija Čarnojevića u Novom
Beogradu. Otmičari su, prema navodima policije, preprečili put
automobilu u kojem se nalazio najpoznatiji srpski biznismen i zatim ga
izveli iz vozila i naredili mu da uđe u "audi A6". Miškoviću su zatim
vezali oči širokom selotejp trakom i ruke lisicama, a na glavu navukli
vunenu štrikanu kapu i odvezli ga u nepoznatom pravcu.
Mišković je držan u pripremljenom skloništu "u vidu četvrtaste
šahte", a za to vreme otmičari su mu preko mobilnog telefona omogućili
kontakt sa zaposlenima u "Delti". Mišković je zaposlenima naložio da
Milan Spasojević, direktor "Delta sporta" bude posrednik u primopredaji
novca. Otmičari su uspeli da iznude otkup od sedam miliona maraka.
U medijima se tvrdilo da je Mišković prilikom otmice razaznao tri
muška glasa. Čim su ga kidnapovali i stavili mu povez preko očiju,
"audi" je krenuo munjevito. Posle dva sata vožnje automobil se zaustavio
i Mišković je uveden u podrum gde mu nisu davali ni da jede ni da pije.
Pustili su ga narednog dana oko dva sata, posle 18 časova
zatočeništva kada su dobili traženi novac. Nije poznato gde je novac
predat, pretpostavlja se da je to bilo negde na autoputu kroz Beograd, u
zoni delovanja "zemunskog klana".
Vlasnik "Delta holdinga" nikada nije javno govorio o drami kroz koju je prošao.
Tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović 15. aprila 2001. godine
najavio je da će, ukoliko se ne uhvate otmičari Miškovića, podneti
ostavku. Nešto kasnije Dušan Spasojević, Mile Luković, Vladimir
Milisavljević, Aleksandar i Miloš Simović uhapšeni su u Francuskoj kada
su otkriveni sa falsifikovanim ispravama. Petorica osumnjičenih su 3.
maja 2001. godine deportovana u Srbiju. U javnosti se govorilo da su
upravo oni odgovorni za otmicu Miškovića.
Osuđeni su, prvostepenom presudom u aprilu 2003. godine, tokom
vanrednog stanja uvedenog posle ubistva dr Zorana Đinđića. Presuda je
kasnije poništena, a suđenje je vraćeno na početak. Šest meseci posle
hapšenja i deportovanja našoj zemlji, "zemunci" su pušteni na slobodu,
pod još nerazjašnjenim okolnostima.
Upravo zbog toga, specijalni tužilac i policija traže odgovornost
Radeta Terzića, tadašnjeg okružnog tužioca, koji je uhapšen letos u
Beogradu. Nekoliko meseci kasnije pušten je da se brani sa slobode.
D. Vukosavljević
-----------------------------------------------------------
"Kurir": Bagzi predao novac Čedi
List "Kurir" objavio je u jučerašnjem broju informaciju da je Čedomir
Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, uzeo pet miliona
nemačkih maraka od ukupno sedam od otmice Miroslava Miškovića, vlasnika
kompanije "Delta holding". Ovo je "Kuriru" rekao jedan od operativaca
MUP-a koji je, kako piše list, učestvovao u istrazi otmice vlasnika
"Delte". Prema pisanju ovog tabloida, Jovanoviću je novac dostavio Dejan
Milenković Bagzi neposredno posle otmice. Anonimni izvor "Kurira" tvrdi
da je dva i po miliona maraka pripalo Dušanu Spasojeviću Šiptaru i
Miloradu Ulemeku Legiji, koji su uzeli po milion, dok je preostalih pola
miliona pripalo zemunskom kriminalnom klanu.
Izvor "Kurira" navodi i da je "audi A6", koji je korišćen u otmici
Miškovića, bio registrovan na ime Divne Karleuše, supruge policijskog
inspektora Dragana Karleuše.
Prema navodima ovog lista ovaj automobil, u kome je posle otmice
ostao delić jakne jednog od Miškovićevih ljudi i dugme s te jakne,
kidnaperi su preko posrednika ponudili policijskim inspektorima Draganu
Karleuši i Gvozdenu Gagiću. Prema dogovoru, auto je trebalo da propuste
da izađe iz Beograda i da ga zaplene na graničnom prelazu ka Mađarskoj. U
audiju bi pronašli dokaze o Miškovićevoj otmici, koji bi u celu priču
uvukli pripadnike zemunskog klana.
Međutim, dogovor nije poštovan, a po nalogu Karleuše i Gagića, kako
piše "Kurir", auto nije smeo da napusti Beograd. Tada se, naime, navodi
ovaj list, nije znalo da je audi bio registrovan na ime Karleušine
supruge.
P. R. POLITIKA
Нема коментара:
Постави коментар