Hoćemo da radimo nešto večeras? – obraća se tamnoputa devojka od nepunih 20 godina, čoveku, koji je zaustavio auto uz ivičnjak starog Novosadskog puta. Obučena u beli šorts, crnu izgužvanu majicu na kojoj nešto piše šljaštećim slovima. Na nogama ima modrice, na usnama pink karmin. Nosi sandale, dva broja veće, dok joj iskrzani lak crvene boje „krasi” nokte na nogama.
Ne kaže se džabe da su jedini poslovi koji nikada neće propasti, oni vezani za smrt i seks. Tom starom poslovicom vode se sve one dame koje se mogu sresti uz drumove, ali i u restoranima zvučnih imena, dok razgovaraju sa elegantno obučenom gospodom širom Beograda.
– Nećemo – odgovara joj glasnim, drskim tonom.
Devojka se odmiče od njegovih kola, prilazi sledećem, koji je – ispostavlja se, stao zbog onog što ona nudi. Tata je poveo sina u „prvi put”. On, mali, musav, uplašen. Nema više od petnaestak godina. Otac, pripit šeretski se smeje dok priča sa devojkom.
– Kol’ko pušenje? – pita „ponosni” tata.
– Deset evra – odgovara devojka, a zatim doziva drugaricu da joj pomogne. Jer, i tata je postao zainteresovan za usluge drumskih dama. Devojka prebira po tašni, pa obe ulaze u kola. Odlaze na sigurno mesto.
Na ovom delu, u blizini Manceovog mosta, uglavnom ordiniraju devojke romske nacionalnosti. Imaju makroa sa kojim dele dobit po pola, a cene se kreću od 1.000 dinara za oralni, do 50 evra za analni seks. Ponekad, kažu, na ovom delu „ulice” mogu da se „angažuju” i maloletne osobe. Mi ih, ipak nismo videli.
Slična situacija je ispod Pančevačkog mosta. Nema većih varijacija u ceni. Čak se ni dame ne razlikuju. Neke imaju plavu kosu, ali koža im je ista. Tamnoputa. Ni odeća se ne razlikuje mnogo, valjda da iz daljine budu prepoznatljive... Kao ni pedikir.
Skoro pa paradokslano, na ovoj lokaciji, prostitutke malo više prate uslove na tržištu. Naime, kamiondžije, koje snabdevaju prodavnice i supermarkete na ovom potezu, imaju mogućnost da otvore „crtu”.
Kako posao funkcioniše: devojke u svesku upisuju imena mušterija, broj registarskih tablica, kao i iznos koji duguju. Tragikomične situacije nastaju kada dođe vreme za naplatu, obično kada legne plata dužnicima.
Prostitutke ordiniraju i kod Marinkove bare, Plavog mosta, ali i na standardnom, već „turistički poznatom” mestu kod Ekonomskog fakulteta. Doduše, iz samog parka su ih oterale ulične lampe, pa se sad sreću na uglu ulica Kamenička i Gavrila Principa i kod škole „Isidora Sekulić”.
Tu su stacionirani transvestiti, koji se često posvađaju „kao prave žene”, ali glasnije i sočnije od njih, pa se komšiluk žali na buku koji oni prave.
Kad je reč o uslugama, njihove su malo skuplje – oralni seks je od 20 evra pa naviše, i sve ostalo što oni mogu da priušte klijentu otprilike je dvostruko skuplje.
– Ima li posla, dame? – dovikuju pripiti mladići sa druge strane ulice. One/oni se smeju. Pozivaju ih da priđu i da se uvere u „kvalitet” usluga.
– Dođi, mače, da proveriš, bolja sam od bilo koje žene koju si imao – odgovara jedna od njih, obučena u belu haljinu. Kosa plava, sa krupnim loknama, kao da ju je maločas sređivala u salonu. Momci se smeju, odmahuju rukom i odlaze, podbadajući jedan drugog.
Što južnije, to tužnije
I jeftinije. Kako put krene ka jugu, na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca, cena seksa je od 10 do 30 evra. Kod jezera Očaga postoji parking na kom se ordinira od kasnih popodnevnih sati, pa do ponoći. Kakva klijentela, takve i dame. I cenovnik i „radno vreme” su prilagođeni šoferima.
– Prostitutke za veče zarade i do 15.000 dinara, kada imaju posla, a tarifa im se kreće oko 2.000 dinara – priča za portal Dnevno ulični policajac, koji se po službenoj dužnosti često sreće sa njima.
Iz iskustva kaže da ima dosta trudnica koje se bave prostitucijom, ne mareći za dete u stomaku. To je sve, kako kaže, zbog lošeg zakona po pitanju prostitucije, iako većina „kolega u plavom” tvrdi da je treba legalizovati.
– Prostitutke su većinom romske nacionalnosti, a uglavnom ih se kreće po pet, šest na jednoj lokaciji. Najčešće privodimo po tri „prodavačice ljubavi” i zadržavamo ih po 12 sati, dok trudnice puštamo odmah – otkriva policajac.
Ljute što zbog privođenja propuštaju zaradu, prodavačice ljubavi zadirkuju policajce, najčešće na temu primanja.
– Ajde, priznaj, kolika ti plata? – zakikotale su se „čačkajući” policajca u „bolno mesto”. Kad su čule da je plata čuvara reda nekoliko desetina hiljada dinara, glasno su se nasmejale:
– Ih, pa mi toliko zaradimo za tri, četiri dana!
Tokom 2011. u Beogradu je registrovano 1.500 prostitutki, koje rade na ulici, kako je ranije saopštila policija. Statistika veli da se u naredne dve godine broj ne smanjuje, čak se i povećava. Međutim, usluge su postale i jeftinije, jer posla nema mnogo, a konkurencija je, kako smo ustanovili, veća. U taj broj „uličnih radnika” se ubrajaju žene, deca, muškarci i transvestiti.
Transvestiti su više traženi od „običnih” dama, valjda zbog „dodatnog kvaliteta” koji poseduju, iako se češće vezuju za salonsku i elitnu prostituciju.
I makroi koji drže ove lokacije to potvrđuju, a na ruku transvestitima ide i činjenica da retko koja dama „radi” analni seks. Na svakih sedam prodavačica ljubavi, samo jedna će pristati i koštaće više. Svaka roba ima svog kupca i one se vode time. Na ulici cena analnog seksa dostiže i do 50 evra.
Jeftina prostitucija nije rezervisana samo za magistrale. Verovali ili ne, toga ima i u Studentskom gradu. Tako se najčešće devojke iz unutrašnjosti snalaze za nedostajuća sredstva, kad stignu u velegrad. O tome svedoči i Marko V. (22) koji priča da poznaje bar dve devojke, koje to rade. Ne želeći da otkrije njihov identitet, kaže da seks sa njima nije ispod 20 evra.
Porodica nema da ih izdržava, a fakultet nije džabe
– Možda čak i više košta, ali vam one neće pričati o tome. Svi znaju, ali niko ne pita i niko ne priča. One su došle iz malih mesta, iz sela i snalaze se. Porodica nema da ih izdržava, a fakultet nije džabe. A ni noćni život. Obe imaju svoj cilj, zato su i ovde. One su samo shvatile da to mogu da rade i to je to. Verovatno kod kuće pričaju da rade u knjižari ili kafiću – objašnjava ovaj student Poljoprivrednog fakulteta.
Usluge se nude svima, uglavnom imućnijim studentima, ali se zna šta one žele čim sednu sa dečkom na piće.
Stepenik više u prostituciji, svakako je ona po stanovima i za koju se plaća po ceni tajlandske masaže. Pročuo se jedan salon na periferiji grada gde rade strane državljanke, Tajlanđanke. Tarifa seksa je ona za masažu, oko 30 do 40 evra za sat vremena, a pošto odnos uglavnom traje duže, i cena se povećava.
Jedna od dama koje to rade preko oglasa i u stanu je Verica K. (42). Prema njenim rečima, radi kao službenica u jednom preduzeću, a popodne postaje sve ono što se traži od nje. Pristaje na razne maštarije, čak je i domino dama pojedinoj gospodi. To su uglavnom menadžeri u stranim firmama.
– Radim i trojku, i SM(sado-mazo), i sve… Može samo da me gleda dok se pipam. Naplaćujem i ako poželi da me celu oliže. Ima svega, na kraju samo ispostavim račun. Bio je jedan koji je samo gledao kako bijem međunožje, dok je jedan doveo ženu da ima seks sa mnom. Ponekad i striptiz, ali to košta dodatno. Sve ima svoju tarifu. Seks je od 30 evra za sat. Ispunjavam želje i muškarcima i ženama, a dominaciju naplaćujem od 100 evra za sat. Zavisi šta traže. Radim i analni seks i on nije ispod 80 evra za sat – priča Verica koja napominje da u svom ormanu ima i razne kostime, pa se kod nje dolazi i na „maskenbale”.
Bude i Crvenkapa, i žena mačka i bolničarka, a najmrskije joj pada da bude francuska sobarica, ali za klijente iz Turske bude čak i to. Kaže da ima koleginice koje rade samo na preporuku.
Verica je prošle zime od ušteđevine ugradila i silikone, pa joj posao cveta.
Paravan za kvalitetne seksualne usluge su često i kozmetički saloni. Pojedini beogradski hoteli su oduvek bili mesto okupljanja kraljica noći, pa se tako znalo da se one mogu sresti u „Ekseclzioru”, „Slaviji”, „Parku”… Danas to već nije tako. Recepcionari u novoizgrađenim, modernism hotelima znaju koje dame to rade i koga treba pozvati ukoliko gost želi seks. Za pola sata – 50 evra.
Moja žena ne može da mi pruži ono što prostitutka može
Da li verujete kada vam muž/verenik/dečko kaže da ide na pivo sa ortacima? U redu, to možda i jeste tako, ne želimo da ubacujemo crva sumnje, ali nereko se dešava da svrate u striptiz bar.
Ples u krilu za 50 evra, na elitnijim mestima i više. Seks je 100 evra. Zavisi od mesta, ali uglavnom svi klubovi imaju separee, gde klijenti sebi mogu da priušte za određenu novčanu nadoknadu ceo odnos – od oralnog do analnog seksa. Na periferiji grada postoje takvi klubovi, koji su se nekada i nazivali “konkretnije”, gde rade devojke iz unutrašnjosti i njihova zarada se deli sa gazdom lokala.
– Prvi put sam tamo otišao iz radoznalosti. Zvali su me školski drugari da pijemo, a u stvari se ispostavilo da idemo u javnu kuću. Najpre sam osetio malu grižu savesti, ali sam se sjajno proveo – otkriva Zoran P. (50), ekonomista.
Oni „zauzeti”, koji se redovno odlučuju na ovakve „egzibicije”, ne osećaju kao da rade nešto loše, jer se posle toga vraćaju ženama koje vole, i tu nema bojazni da će ih ostaviti zbog druge žene.
– Moram da priznam da moja žena ne može da mi pruži ono što prostitutka može, niti to tražim od nje. Ne vidim neki veliki problem u tome što jednom mesečno posećujem javnu kuću, jer to ne predstavlja nikakvu emotivnu pretnju za moj odnos sa suprugom. To je samo siguran seks sa nešto većim mogućnostima – zaključuje Boris G. (38), vlasnik privatne firme.
Pomenuta zadovoljstva koštaju od 50 evra za pola sata „osnovne usluge”, do 100, 200, pa i 500 evra po satu u zavisnosti od toga šta klijent traži. A i želje klijenata i mogućnosti „službenica” su najraznovrsnije.
I kao vrhunac elitne prostitucije, agencije za poslovnu pratnju.
Do njih se dolazi po preporuci, a vreme sa jednom u svakom smislu elitnom damom košta od 100, pa do 500 evra za sat. Veoma često taj odnos ne podrazumeva seks, gazde vele da to zavisi od samih dama, ali ono na čemu insistiraju je da su potkovane znanjem.
Obrazovane, načitane, da mogu da šarmiraju i pariraju. Jer njihov klijent želi da razgovara, i da ga njegova „ad hok” partnerka dostojno „zastupa” u društvu. Obično takve dame sede po elitnim beogradskim restoranima poput „Šarana” u Zemunu, ali rade i po pozivu, dolasku ili preporuci.
– Radim po sajmovima, ali i individualno. Sve zavisi od klijenta. Kad su veće manifestacije u Beogradu, zaradim i po nekoliko hiljada evra. Ali ne idem ispod 50 evra za pola sata – čega god. Cenim sebe, znam koliko znam i znam šta mogu da pružim. Razumem se u jezike, kulturu, matematiku, slikarstvo, klasičnu muzku, istoriju – sigurna je Deana S. (26), studentkinja Filološkog fakulteta, poreklom sa juga Srbije.
Kamere kao paravan za seks
Elitna prostitucija je škakljiva tema. Uprkos činjenici da je „javna tajna” da se neke pevačice, manekenke i estradne umetnice, kako se predstavljaju, prodaju za novac, niko o tome ne želi, ili ne sme, javno da govori.
Drugi problem je, da čak i kada bi se iznele opšte poznate informacije u javnost, „prozvane” dame bi odmah reagovale tužbom. Jer tu se „dokazi” najčešće svode na svedoke, a svedoci o tome ne žele da pričaju.
Najstariji posao na svetu cveta i među džet setom, a noć sa nekim „lakim” poznatim damama u Srbiji košta i do 1.000 evra!
Jedna popularna domaća pevačica, inače poznata po kratkim i burnim vezama sa poznatim muškarcima, godinama „ordinira” u susednoj Hrvatskoj. Kažu, ranije je noć sa njom koštala 1.000 evra, ali su, čini se, najbolji dani prošli s najboljim godinama. Sada pevačica „radi” za upola manje, a uprkos tome što uglavnom ima „stalne partnere”, bez problema obavlja i „noćni posao”.
I među mladim nadama domaće scene ima sličnih slučajeva. S tim što su ove „devojčice” spremne na sve kako bi zaradile koji evro više, što dobro dođe za snimanje hit pesme ili novog albuma, što je u „redovnim okolnostima” postala „nemoguća misija”, budući na životni standard, zaradu i uslove života.
Tako jedna mlada pevačica, poznata i kao vrsna igračica sa neverovatnom energijom na sceni, navodno, „prodaje” svoje mlado, vitko telo, za 300 evra po noći. Ili danu, kako vam je draže. Među onima koje se često podaju za dobru kintu su splavarske pevačice koje ćete često videti na bilbordima da pevaju ili gostuju negde. Noć sa jednom od njih je 1.100 evra.
Poznata je priča iz devedesetih godina prošlog veka da je jedna poznata manekenka i pevačica dobro obavljala svoj „posao” noćnih susreta, pa je na kraju to valjano unovčila i sada uživa po belom svetu sa svojim suprugom.
Među damama koje dodatno zarađuju su i nekoliko TV lica čija „tarifa” ne ide ispod 500 evra.
Retke su manekenke i fotomodeli, bar od ovih koje su poznatije „javnosti”, koje ne „rade i noću”. Javna je tajna da se u funkciji „makroa” pojavljuju poznate „modne agencije” i organizatori kojekakvih izbora za mis. Tarifa im je različita, pa se može naći po neka „za svačiji džep”. Od 150 evra za noć, do 600, ako je u pitanju devojka „prve klase”.
Ako ne donesem pare kazni me makro, a prebije me i tata…
Ponovo smo na ulici. Sada su tu i maloletnice. Ne možemo da tvrdimo, ali njihov lik i nerazvijeno telo odaje mladost. Devojčice se guraju da se vide i da ih neko „pokupi”.
– Ponekad dobijem i batine. Ne dobijem novac, ali batine da. Često nema nikog da mi pomogne. Takav je pos’o. I uvek sam ja kriva. Ako ne donesem pare kazni me makro, a prebije me i tata… Radiću dokle budem mogla, ali želim da pobegnem. U Italiju ili Nemačku – za kraj priča devojčica koja kaže da se zove Mariola, a da je na ulici znaju kao Deni. U nadi da će otići i spasiti se, napuštamo je.
Ostavljamo je drumu gde, i pored mladosti, suvereno vlada.
www.dnevno.rs
Film odložen zbog poplava?
