Pljačka iz akcionih filmova, naoružani sa fantomkama upali su u...

Pljačka, poput onih iz akcionih filmova,  dogodila se juče oko 16.10 časova -  dvojica razbojnika, naoružanih automatskim puškama, upali u prostorije naplatnog punkta Distribucije Podgorica.

Nakon oružane pljačke razbojnici su pobjegli sa prilično “mršavim” plijenom - uspjeli su da otmu 3.500 eura dnevnog pazara.

Pljačkaši maskirani  fantomkama i s automatima  u rukama, poslije 16 časova otvorili su  vrata poslovnice EPCG u Ulici Ivana Milutinovića i povikali: “Ovo je pljačka”...

Dvojica radnika tada su se bacila na pod, nakon čega je jedan od pljačkaša polomio staklo na naplatnom pultu.

Razbojnik je potom preskočio pult i iz ladice uspio da dohvati pazar, dok je drugi sa automatom u ruci na vratima čuvao stražu...

“Dva maskirana naoružana lica, opljačkala su poslovnicu FC Snabdijevanje u Ulici Ivana Milutinovića. U oružanoj pljački niko nije povrijeđen, a odnijeto je oko 3.500 eura”, piše u saopštenju EPCG.

Niko od službenika Distribucije nije povrijeđen tokom pljačke...

Pljačka u Distibuciji Podgorica trajala je manje od minuta, a naoružani razbojnici su  automobilom pobjegli u pravcu zgrade ANB-a i Američke ambasade.

Policija je odmah obaviještena o razbojništvu, pa je  blokirala taj dio grada.

Inspektori, međutim, tada  nijesu imali previše podataka o pljačkašima  i kretanju nakon krađe...

Uzeli su  i snimke sa tri kamere, postavljene na zgradi Distribucije Podgorica, ali i iz unutrašnjosti naplatnog punkta.

Nakon pljačke zatvoren je pult, pa su građani, koji su u popodnevnim časovim htjeli da plate račune za struju, morali to da ostave za naredni dan.

Vijesti online

DOSIJE ŠARIĆ: U gradu Luis (SAD) 100.000 registrovanih firmi na jednoj adresi a među njima dosta naših?!

Jednog vrelog avgustovskog dana 2012. godine sedeo sam u prostorijama agencije „Harward Businesses Service“ (HBS) s njenim vlasnikom Ričardom Belom. Kancelarije ove agencije, koja služi za osnivanje firmi, nalaze se u omanjoj montažnoj kućici na ivici grada Luis u američkoj državi Delaver. 

Ta kućica, koja se nalazi nadomak autoputa i na nekoliko kilometara od peščane obale Atlantskog okeana, ničim ne privlači pažnju. Ipak, postoji jedna posebnost ove kuće - na njenoj adresi registrovano je preko 100.000 firmi.

Sve te firme imaju zajedničku adresu, ali je jasno da tu nije bila kancelarija nijedne od njih. U njemu je samo jedna kancelarija agencije HBS.

U HBS sam došao zato što se u moru svih firmi registrovanih tamo nalazi i nekoliko u vlasništvu Darka Šarića i njegovih saradnika. Ne samo to,  preko te kućice Šarić je u Srbiju uložio milione evra, zbog čega mu se sada sudi. Da nije bilo ovih fiktivnih firmi i usluga agencije poput HBS, bilo bi gotovo nemoguće oprati sav taj novac koji je, kako ističe tužilaštvo, zarađen prodajom narkotika... 

Delaver

Delaver je, s oko milion stanovnika, vrlo zanimljiva država. Sasvim drugačija od Vašingtona i Njujorka. Nerazvijenija, saobraćajno nepovezana i mnogo više podseća na Ameriku kakvu viđamo u filmovima o unutrašnjosti i američkim seljacima...

U Delaveru se, međutim,  danas velikim delom živi od toga što je ta država jedno od popularnijih ofšor odredišta. Iako Delaver u bukvalnom smislu nije ofšor (što u prevodu znači „van obale“) država, već se nalazi na atlantskoj obali američkog kontinenta, ona pruža iste pogodnosti kao i slične države na egzotičnijim mestima, po kojima je ovaj termin i nastao: Kajmanska ostrva, Belize, Devičanska ostrva...  

Ove države imaju najmanje poreske namete u celom svetu i zato se u slengu zovu „poreski rajevi“. Ako ste preduzetnik i centralu svoje firme izmestite tamo i platite porez u ofšor zoni, a ne u svojoj državi, uštedećete dosta novca.

Zbog ove uštede, mnogi su pohrlili da osnivaju preduzeća po egzotičnim ostrvima, daleko od domovine, uključujuči tu i najveće svetske marke i međunarodne korporacije - kao što su „Apple“, „Coca Cola“, „Google“... Ono što je opasnije, ove države omogućavaju i mnoštvo pogodnosti za izvršenje krivičnih dela.

Šta sa gotovinom?

Pre svega, pružaju mogućnost kriminalcima koji zarađuju ogroman novac da reše jedan od svojih najvećih problema: šta da urade s tolikim gotovim novcem?
Jedna kriminalna grupa koja se, recimo, bavi trgovinom heroinom i zaradi nekoliko stotina hiljada evra, može taj novac da potroši kupujući skupocene automobile, džipove, jahte, stanove ili na provod po Srbiji i inostranstvu. Međutim, ukoliko zarađujete desetine miliona evra, taj novac nije tako lako potrošiti. On se mora negde uložiti. U tom trenutku grupa mora da pokrene novu kriminalnu aktivnost - pranje novca. 

To nije stvar odluke, to grupa jednostavno mora da uradi kao prirodan sled stvari u poslu kojim se bavi. Pranje novca je po mnogo čemu složenije od trgovine drogom -  glavni cilj je da se nelegalno zarađeni novac uloži u vidljive i legitimne ekonomske tokove, a da se pri tome sakrije odakle novac potiče. Iako se on uistinu nikada ne može „oprati“, ideja je da se stvori privid da je novac legalno zarađen. A vlasnici tog novca moraju da ostanu sakriveni. Samo tako novac će ostati van dometa policije i daleko od opasnosti da bude zaplenjen.

Ove države im u tome pomažu, jer su veoma pogodna mesta za osnivanje „anonimnih“ kompanija. S druge strane, „registracioni agenti“, poput HBS, dobro zarađuju na tome.

Jednostavnije rečeno: ukoliko želim da pokrenem neki poslovni poduhvat u Srbiji ili bilo gde drugde, a takođe želim i da sakrijem da sam ja pokretač tog posla, u državi kao što je Delaver mogu da angažujem agenta koji će mi za nekoliko sati osnovati kompaniju i garantovati anonimnost.

Zatim ću, na ime te firme, otvoriti bankovni račun u Švajcarskoj, Nemačkoj ili bilo gde drugde na svetu i tu sakriti novac. Ili ću na taj bankovni račun uplatiti gotovinu koju sam sakupio od prodaje droge, a odatle novac prebaciti u Srbiju.  U suštini, za ovo se tereti Šarić.

Podaci o vlasniku  ostaju tajna 

Ukoliko, s druge strane, policajac ili radoznali novinar-istraživač pokuša da proveri ko je vlasnik delaverske kompanije koja investira u Srbiju, udariće u zid. U državi Delaver ne mogu se dobiti podaci o vlasništvu kompanija, jer ih često ni sama država nema. Agenti koji osnivaju firme nisu dužni da taj podatak dostave državi. 

Policija u Srbiji može da zatraži međunarodnu pomoć i zamoli američke službe da istraže i dođu do tih podataka, ali to često ide nategnuto i dugo traje, a i slučaj mora biti dovoljno bitan da zainteresuje tamošnje državne organe. U „slučaju Šarić“ srpska policija je imala sreće, jer se američko tužilaštvo iz Njujorka zainteresovalo za slučaj. Ričard Bel mi je objasnio kako skrivanje vlasnika funkcioniše. 

"Sve što treba (klijenti) da urade jeste da nam pošalju i-mejl i kažu 'hoćemo kompaniju'. Mi ćemo je osnovati odmah. Najlakše je ako imate kreditnu karticu, jer ćemo vam odmah i naplatiti“, objašnjava Bel.

Klijent bira da li želi da se njegovo ime kao vlasnika firme vidi ili da se sakrije iza imena agencije koja mu je kompaniju osnovala. Usluga osnivanja kod HBS košta svega 350 dolara. Ne treba vam nikakav osnivački kapital za firmu - jer ona je samo paravan i praktično i ne postoji. Ova agencija, u proseku, osnuje 30 kompanija dnevno na svojoj adresi.

"Ja formiram kompanije za ove ljude i kao organizator potpisujem sva dokumenta. Nakon što formiram kompaniju, ja se povlačim, i od tog trenutka je oni kontrolišu i rade s njom šta god žele...  Jedino što su dužni jeste da meni plaćaju 50 dolara godišnje i državi Delaver 250 dolara”, kaže Bel.

Nisam kriv ako krenu u kriminal

On kaže da nije odgovoran za to što kriminalci koriste kompanije registrovane u njegovoj agenciji za svoje kriminalne poslove.

"Ako kupite bejzbol palicu od mene, kako ja mogu da znam da li ćete palicom udarati loptu ili ćete njome udarati ljude?“ kaže Bel. „Sve počiva na tome kako ćeš koristiti tu kompaniju. Mi ne želimo da osnivamo kompanije za trgovce drogom, ali jedini način da znamo da oni stoje iza neke kompanije jeste da ih proverimo kroz bazu Ministarstva pravde. Ali oni se lako sakriju, samo ako imaju dobrog advokata.“

Nije ni čudo što je ovakva mogućnost anonimnosti privukla kriminalce raznih vrsta, te sumnjive biznismene i korumpirane političare. Sakriveni iza delaverskih firmi, kriminalci mogu da peru novac.

Biznismeni mogu da biraju širok spektar krivičnih dela, poput zloupotreba u privatizaciji, poreske utaje, pranja novca ili da zaobilaze antimonopolske zakone. Političari mogu iza ofšor kompanija da sakriju svoju imovinu, vile, jahte... Naravno, u ofšor zonama posluju i legitimne firme i svetski giganti, koji žele da iskoriste prednosti plaćanja manjeg poreza i brzog osnivanja firmi.

Delaver: Od Milke Forcan do Stanka Subotića Caneta

U Delaveru su bile registrovane firme mnoštva domaćih preduzetnika, od kojih su neki sa sumnjivim biografijama. Tamo je regiastrovana firma  optuženog za organizovanje više ubistava Luke Bojovića, kao i kompanija njegovog  bliskog saradnika koji je ubijen Cvetka Simića. Na istoj adresi su i tri kompanije pod kontrolom Antona Stanaja, čuvenog albanskog švercera cigareta koji je ubijen u Sudanu...
Kompanije u Delaveru imao je Bogdan Rodić, privrednik iz Vojvodine, nekadašnji vlasnik „MB pivare“ i „Roda marketa“... 

Naike Bokan, ćerka poznatog švercera cigareta Vanje Bokana, ubijenog 2000. godine, bila je vlasnica firme u Delaveru. Rodoljub Radulović jedan je od prvih koji je otkrio pogodnosti ove države i osnovao firmu „American Corporate Investors“ u Delaveru još 1986. godine. 

Stanko Subotić

Milka Forcan, nekadašnja desna ruka tajkuna Miroslava Miškovića, kome se u Srbiji sudi za zloupotrebe u privatizacijama s putarskim preduzećima, ima kompaniju „Form Communication“, registrovanu 2004. godine kod HBS.  Stanko Subotić, kontroverzni biznismen, ima više kompanija u Delaveru...

(priredio D. M) Vijesti online

Starleta pružala seksualne usluge slovenačkim političarima!

Slovenačka starleta Urška Čepin pružala je seksualne usluge slovenačkim političarima, tvrdi portal Požaresport.si, koji je objavio i dva snimka na kojima se vidi kako Urška Čepin masira, a zatim i seksualno zadovoljava muškaraca koji joj je potom dao novce za tu uslugu.

Snimci navodno datiraju iz 2008. godine, a snimljene su u Čepininom salonu za masažu, piše Index.hr.

Snimak portala navodno je prodala njena bivša prijateljica sa kojom se posvađala. Izvjesna Marjeta pominje kako je Čepinova imala oko 200 klijenata, mahom poznatih imena iz slovenačkog javnog života, od sportista i umjetnika do političara i biznismena.

Među njenim klijentima, piše Požaresport.si, bili su i neki visokorangirani političari, a čak se pominju i bivši predsjednici slovenačke vlade. Jedini koji je zasad javno demantovao da je bio klijent Urške Čepin je bivši premijer Anton Rop, sadašnji potpredsjednik Evropske investicione banke koji je svojevremeno bio umiješan u skandal oko šverca Vijagre. Međutim, Marjeta je kazala kako je upravo Rop bio jedan od češćih gostiju njenog salona za "masažu".

Vijesti online

DRAMA U BAČKOM GRADIŠTU: Preti da će se razneti bombom!

BAČKO GRADIŠTE - Za sada nepoznati muškarac preti da će se razneti bombom u porodičnoj kući Ulici Doža Đerđa 66 u Bačkom Gradištu, saznaje Radio - televizija Vojvodine.

On samoubistvom preti defanzivnom bombom, a nezvanično saznajemo da je reč o bivšem vojnom licu. Trenutno pregovara sa dvočlanim timom policije koji je stigao iz Novog Sada. Kako javlja naš reporter čini se da u kući ima još ljudi.

Do incidenta je najverovatnije došlo zbog nasilja u porodici. Naime, kako saznajemo, on je unazad nekoliko dana maltretirao suprugu. Taj čin ponovio je i danas, a po prijavi, zajedno sa policijom u kuću je stigla i njihova ćerka. On je tada pucao u vazduh iz pištolja, da bi potom pripretio da će se razneti bombom.

Policija je blokirala je ulicu.
Nezvanično, ovaj bračni par sklon je konzumiranju alkohola. Policija je blokirala ulicu, a ispred kuće je i vozilo Hitne pomoći.

Nenad Jovićević RTV, Blic

Ilustracija sxc.hu

DIREKTOR ŠKOLE SE UBIO!

Direktor srednje škole u Mariboru kojeg su učenici potajno snimili mobilnim telefonom tokom seksa sa profesorkom matematike, počinio je samoubistvo.

Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock

Slovenačka policija je potvrdila tragičan događaj, ne navodeći više komentara.

Predsednik udruženja slovenačkih direktora Milan Rejec rekao je za televizijsku stanicu POP-TV da se direktor škole u Mariboru očigledno psihički slomio pod velikim pritiskom i izrazio je saučešće njegovoj porodici.

Direktor je iza sebe ostavio suprugu, sina i kćerku, javili su slovenački mediji.

Odmah nakon što je inkriminisani snimak objavljen na internetu, direktor je slučaj prijavio policiji i navodno zajedno s partnerkom tvrdio da je snimak montiran.

Policija nije objavila rezultate dosadašnje istrage, a nisu još otkrivene osobe koje su snimak postavile na internet. Advokat direktora kazao je da će zahtevati odgovornost onih koji su postavili snimak na internet, javlja Klix.ba.

Mariborski slučaj podstakao je brojne rasprave o pravima objavljivanja materijala na internetu i o zaštiti privatnosti.

Mondo

SRBIJA SE U SEKUNDI ZADUŽI TAČNO...! Iako je, prema saopštenju Ministarstva finansija, prošlog meseca prvi put ove godine...

Iako je, prema saopštenju Ministarstva finansija, prošlog meseca prvi put ove godine u državnoj kasi zabeležen višak, za mesec dana javni dug je porastao za 100 miliona evra i premašio 67 odsto bruto društvenog proizvoda.

Plan Vlade je da rast zaduživanja zaustavi 2016. godine, a onda da postepeno smanji javni dug. U sekundi država se zadužuje 121 evro, pokazuje gruba računica. Na kraju oktobra, javni dug je premašio 22 milijarde i 200 miliona evra. Naredne godine, za otplatu kredita države biće potrebno oko pet milijardi evra.

"Javni dug mora da raste i sledeće dve i tri godine, jer imamo visok deficit koji ne može brzo da se smanji. U najboljem scenariju dug će moći da se zaustavi tek 2017. i da nakon toga počne da pada", smatra član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.

U komšiluku je, od 2007. godine kada je kriza počela, javni dug u većini zemalja porastao za trećinu. "To jeste trend, ali ono što sve te zemlje čine, ulažu napore u to da deficit vrate u neke normalne okvire, što će zapravo omogućiti smanjenje javnog duga", ukazuje Mališa Đukić iz Beogradske bankarske akademije.

Reforme i štednja, sve to uz aranžman sa MMF, potrebno je za prvi stepenik, a zo je zaustavljanje zaduživanja. "Aranžman sa MMF treba da nam kupi vreme da možemo i dalje da se zadužujemo dok sređujemo državu. A da bismo smanjili deficit, potrebna nam je kredibilna politika, a MMF daje pečat takvoj politici", kaže Vučković.

Ipak, stručnjaci ukazuju i da je moguće da obaveze izmirimo i pre planiranog roka. "Moguća je prevremena otplata postojećih obaveza uz povoljnije zaduživanje u smislu kamatne stope, što takođe može doprineti zaustavljanju rasta javnog duga", podseća Đukić.

Do kraja godine novih zaduživanja ne bi trebalo da bude, jer novca u kasi ima. Test za Vladine mere i novi budžet biće kamata po kojoj će se zaduživati iduće godine. Veći kredibilitet i efikasnost mera znače nižu kamatu, a time i nižu cenu javnog duga.

Press Online 

LAĐA FRANCUSKA! Srbi nastanili na najlepšem mestu na svetu, te smo otud najlepši i najpametniji na svetu...

Piše: Ljubomir Živkov

Photo: www.queen-charlotte-islands-bc.com

U Njujorku je rekao da očekujemo najezdu turista kojima nikad dosta istorije, a Srbija je zemlja prebogata istorijom, naša istorija sa pet zvezdica pristupačna je i srednjestojećim strancima, a preostaće im pokoji evro ili dolar i za vanistorijsku potrošnju, dobro, ovo ja razvijam predsednikovu misao, ali naredna, zbog koje se službeni simultani predovilac momentano zagrcnuo od smeha, glasi da smo se mi Srbi nastanili na najlepšem mestu na svetu, te smo otud najlepši i najpametniji na svetu, prelepo stanovništvo bavi se naravno jedino istorijom: u Srbiji si ili istoričar ili istorijska ličnost

Photo: Stock

Otkako sam ja proredio sa izveštajima, predsednik baš učestao sa svojim biserima. Ide u neko selo na Sajam šljive i misli da mora nadmašiti Oskara Daviča, čim ugledam brdo pomislim kako mora da je svo u šljivicima, volim svuda da idem, ali kad se kod vas zaputim, srce mi je puno neke slasti, ono što je Rusija među državama, to je ovo vaše selo među drugim, ravnopravnim i jednakom dragim mi srpskim nastambama. Ovom izjavom izjednačio je premijerov retorički rekord za tu nedelju. Vučić reče da je Srbija „Titanik“ koji tek što je udario u santu i ova u njega tj, u brod, dočim se ja mislim: a ko je santa, santa ste pokojni Milošević, prisutni Nikolić i rani ti, ali dok se velmože posve u feudalnom stilu nadgornjavaju, samo ne više mačevima nego metaforama, metonimijama i paronomazijama, predsednikovu savetnicu gospoju Pak ubacili u reformisani Bračni sud, na televiziji savetnicu pitaju kakav je brak predsednika Nikolića. Videla je brakova i brakova, ali tako srećan brak njene savetničke oči još ne videše. A vi ste isto udati, naravno, veli pitana, iako živovanje u braku za neke ljude jeste naravno, doklen je za druge nadnaravno.

Slučajno sam pogledao i neki kratež od životopisa gospože Pak, vodila „Slagalicu“, pa LOTO, da bi na vrhuncu svog dijalektičkog razvoja zablistala i u samom informativnom programu mislim RTS-a. Zar ovo ne odslikava i razvojni put našeg predsednika: znanje uzimaš ujutro iz „Šarenice“; uveče iz „Slagalice“, potom pratiš igru na sreću, da bi ti u punoj intelektualnoj zrelosti dnevnik bio omiljena lektira: svaka vest – jedna pročitana pripovetka.

Još me nešto očarava kod naše gospode hrišćanske: ko god je bio javna ličnost, makar izvlačio loptice iz bubnja lutrije (koju bih ja ukinuo), on je došljaka impresionirao, i kad došljak uzleti iznad mojih najturobnijih očekivanja, kao on postane jedan od srpskih vladara, onda on poziva zvezdu da bude u njegovom blagoslovenom ozračju. Nikad ne slušam i ne zanima me kako su se neki bračni drugovi upoznali, ili ljubavnici, ali se upinjem da zamislim kako sekretarica predsednika Republike telefonira pukoj trudbenici tiska: „Samo momenat sačekajte, Predsednik vas treba…“, pozvanoj zadrhti i ruka i glas, ali već prve reči prvog čoveka Srbije umire je i ozare: „Znate da me je narod dobrano precenio uručivši mi ovo sveto, ali i preteško breme; ako mislim da vladam pravično i mudro, mora neko mudro i da me savetuje; sećam se kako ste u „Slagalici“ bodrili takmičare, kako ste bili blagi prema poraženima, ali i pravični, i kako ste se radovali kad usrećite dobitnika premije, iako verovatno niste imali pravo da i lično vi okušate sreću…“

Predsednik je na zasedanje takozvane svetske organizacije svetski organizovao svitu na čijoj mnogoljudnosti mu je tamo pozavideo možda i koji sultan, za to vreme je njegov nerazdvojni prijatelj poznatiji kao patrijarh srpski Irinej briljirao u domaji: sirotan ne razlikuje homoseksualnost od pedofilije. Ako dozvolimo Gej paradu, zašto da nemamo i svečani defile pedofila, upitala se javno Njegova svetost, da, makar se u tome nastranom šarenilu zacrnila i pokoja mantija! Naš verski poglavar odnekud znade da je i incest najrasprostranjeniji na zapadu, prenebregavajući da rodoskvrnuća ima u „Hiljadu i jednoj noći“, u mitologiji i dramama naše grčke braće. Halalio sam mu tu nadasve logičku pa tek onda etičku vratolomiju; da ima savetnicu poniklu u Javnom servisu verovatno bi ga spasla ugruvavanja.

Četnička je tuga pregolema: Oliver Antić, ucveljen

Izvor: kurir-info.rs

Predsednikov da li bivši, u svakom slučaju muški savetnik Oliver roni suze što na vojnoj paradi neće prodefilovati makar jedna četnička trojka, ali dok Dikens na jednom mestu veli „Plači, plači Olivere“, ja našem tvistiranom Oliveru velim da je njegov vapaj, ah, još kako uslišen jer će na svečanoj bini, tik uz Vladimira Vladimiroviča, stajati četnički vojvoda. Ne znam potanko nomenklaturu ovog izuzetno antifašističkog pokreta, ali držim da od tog čina nema u ravnogorstvu višeg! Najviši stadijum u razvoju četništva je u međuvremenu imao još jedan pesnički izliv, susreo se službeno sa Francuzima koji su u negovom vazda otvorenom vojvodskom srcu bez ispaljenog đuleta zauzeli mesto onog sela koje je imalo petnaest minuta slave sa svojim šljivicima, kazanima, tabarkama, kominom i mamurlukom: „Francuska lađa sa ukrcanim srpskim borcima i teretom pošteno ocarinjenim ili oslobođenim carine stići će i u najdalju luku najdaljeg mora po najvećem cunamiju ili drugoj kataklizmi!“ Tako nekako, ako sam osiromašio predsednikov poklič, izvinjavam se već sada.

U Njujorku je rekao da očekujemo najezdu turista kojima nikad dosta istorije, a Srbija je zemlja prebogata istorijom, naša istorija sa pet zvezdica pristupačna je i srednjestojećim strancima, a preostaće im pokoji evro ili dolar i za vanistorijsku potrošnju, dobro, ovo ja razvijam predsednikovu misao, ali naredna, zbog koje se službeni simultani predovilac momentano zagrcnuo od smeha, glasi da smo se mi Srbi nastanili na najlepšem mestu na svetu, te smo otud najlepši i najpametniji na svetu, prelepo stanovništvo bavi se naravno jedino istorijom: u Srbiji si ili istoričar ili istorijska ličnost.

Ilustracija: diskoteka3d.blogspot.com

Premijer Vučić nije doduše doktorirao na mojoj ideji da se Vladin avion proda (imam dokaze crno na belo da sam autor ove domaćinske akcije!), ali još dok sam to pisao mišljah gorko: nema ništa od tog posla, a ako jednog lepog dana i ode taj aeroplan na dražbu ili u otpad, misliš da će ti neko reći hvala! Ali, neka, neka se moja intelektualna svojina prisvaja, smisliću ja nove mere za unapređenje ove sve u svemu dosadne zajednice.

Evropskim nadzornicima naše uslovne budućnosti premijer obećava da ćemo ne samo raditi nego ćemo raditi naporno. Dakle, ako nešto i bude moglo da se uradi bez krajnjeg napora, mi ćemo se natčovečanski naprezati – što umorniji budemo to ćemo vatrenije želeti da okusimo krajnju iznurenost.

Da, još jedna vlastelinka iz predsednikove partije (ups! pleonazam!). Guvernerka. Uznemirena je i umereno poharana u crnogorskom hotelu; provalnik je prenebregao zlato žeženo, novac i nakit, okomio se na lekove bez kojih nama srdačnim bolesnicima nema života: „Hteo je da izgleda kao da sam umrla najprirodnijom i najobičnijom smrću“ – izjavila je umalo ne rekoh guvernanta, guvernerka: po moemu, preučila je čitajući Agatu Kristi, ali mi je s druge strane i drago, jer iz ovoga vidim da su u Magistratu imali i biblioteku.

Е новине

KRSTAŠKI RAT PROTIV SRBA! U pitanju je bio genocid, navode u svojim zapisima Sakso i Helmold

Hristijanizacija izazvala silovito protivljenje većinskog mnogobožačkog stanovništva, što nanovo uzrokuje niz krvavih sukoba i Svetopolkova pogibija u bici sa paganskim Rugijima

Henrihov naslednik Svetopolk, sa rezidencijom u Libeku, već se 1130. godine suočio sa velikom pobunom Vagra i napadom na grad Verle, na granici principala Venda, na reci Varnavi. Pobuna je poprimila velike razmere pa je Svetopolk bio prisiljen da zatraži vojnu pomoć od Adolfa, vojvode od Šaumberga, proverenog saveznika Bodrića u ranijim bojevima sa Vagrima. On je, posle Henrihove smrti, 1127. godine, i njegovim sinovima Svetopolku i Kanutu obećao da će ih vojno pomagati. Hristijanizaciju je sprovodio sveštenik Vicelin, prozvan apostolom Veneda-Vagra. Misiju je započeo iz Libeka, podigao je niz manastira i mnoge crkve.

Na crkvi u Bosauu, sačuvanoj do danas, stoji zapis: "Sazidao je Vicelin 1159. godine".

Njegova akcija je, međutim, izazvala snažan otpor većinskog, mnogobožačkog stanovništva, pa je usledio niz krvavih sukoba. U jednom od njih, sa paganskim Rugijima 1133. godine poginuo je Svetopolok, a sličnu sudbinu su doživeli i njegovi naslednici Suniko i Kanuta Drugi, likvidirani u međusobnim sukobima pagana i hrišćana.

Bila je to pljačka bogatih Veneda

Pribislav Prvi dolazi na vlast, zajedno sa Niklotom Prvim, 1136. godine. Oni su delili vlast tako što je Niklot gospodario na istoku - oblastima oko gradova Šverin, Kvecin i Malhov, to jest plemenima Kisina i Circipana. Time je obnovljena drevna kraljevska linija Bodrića.

Bitkom kod Odenzea s kraljem Erikom Trećim, Pribislav počinje i okončava brzi rat protiv Danske.

Magdeburg - grad

prvog kralja Vandala

Pre odučujuće borbe, 1164. godine, pre nego što je odlučio da spali grad da ne bi pao neprijatelju u ruke, Pribislav je, kao poslednji kralj Veneda, uspeo da povrati gradove Ilovu, Malhov, Kušin i Magdeburg. Magdeburg, imenom Veliki grad - Magnopolis, osnovao je Antarije, prvi kralj Vandala. Bio je opasan zidinama sa tri visoke odbrambene kule. Dugo vremena je bio sedište carstva Vandala i važan trgovački centar.

Niklot i Pribislav odlučuju da odbace hrišćanstvo i Pribislav okupira Holštat čime počinje borbu protiv hrišćana, uključujući uništavanje bogomolja. Ali, 1138. godine podiže naselje Pribislavgrad i uspeva da normalizuje odnose sa germanskim plemstvom.

On čvrsto drži važnu utvrdu Brena na reci Havel, kao i važne pogranične utvrde Špandau, Slovengradec, Drevič, Trebinje i Kenbojten.

Katolička crkva se, međutim, ne miri sa opstankom i pobedama mnogobožaca i godine 1147, 13. aprila, Vatikan objavljuje papsku bulu Divina dispensatione - poziv na konačno pokrštavanje Veneda. Papa Eugenije postavlja Anselma od Harelberga za vrhovnog zapovednika armije od 100.000 ljudi. U ovom ratu za iskorenjivanje mnogoboštva učestvuju nemačke vladarske kuće Askanija, Vetin, Šenburg i Holštajn, uz pomoć dobrovoljaca iz Danske i Švedske, a vojni se pridružuju i biskupi od Hamburga, Magdeburga, Halmštata, Minstera, Marseburga i Brandenburga.

Helmold je ovako komentarisao biskupske namere: "Nije tu bilo ni pomena o hrišćanstvu. Reč je bila o novcu."

Hristijanizacija je bila samo dobar izgovor za pljačku bogatih vendskih poseda, gradova i trgovačkih centara.

Prvi genocid

Istrebljenje Veneda bio je prvi genocid koji je zabeležen u istoriji - plansko istrebljivanje jednog naroda. Pre toga, pobednici su se obično zadovoljavali pljačkom i zadobijenom teritorijom.

Ima razloga prigodno se setiti čuvenih reči Teodorikovih, kralja Italije, upućenih generalima pre svake bitke: "Neka se drugi kraljevi zadovoljavaju pljačkom i razaranjem poniženih gradova, a mi ćemo osvajati tako da, našim novim podanicima, bude žao što ranije ne dođosmo da uspostavimo svoju vlast."

Zatočenje i smrt kralja Pribislava

Krstaški rat široke koalicije Henrija Lava, Konrada, vojvode od Saringa i Alberta Medveda, protiv Pribislava i Niklota, završiće se mirovnim sporazumom. Albert, zvani Medved (1100-1170), lojalni vazal vojvode Lotara Prvog, koji je od 1123. upravljao i Lužicom, a 1138-1142. bio je na čelu Saksonije.

Niklot je u početku rata imao uspeha - stavio je Vagriju pod kontrolu svojih trupa i, zahvaljujući čvrstoj utvrdi, zamku Dobin, između jezera Šverin i Depa u oblasti Venčo, gde se sklanjao nakon brzih udara, uspevao je da protivnicima nanosi velike gubitke. Krstaši su doživeli poraz i prilikom opsade Dimina, utvrde Circipana. Saksonac Gramatik će Niklota nazvati Pontentišimus Sclavorum princeps - Najmoćniji vladar Slovena.

Ipak, neprijateljska koalicija je bila neuporedivo brojna, pa je Niklot morao da sklopi primirje i pristane na plaćanje danka. Opirao se, ipak, Rimskom carstvu sve do 1060. godine, dok nije ubijen.

Pribislav je, kao vladar Veneda, u međuvremenu postao hrišćanin, ali ga je Albert na prevaru zatočio. U tamnici je dočekao i smrt 1150. godine.

Pobijeno 70.000 nemoćnih civila

Nakon Pribislavove smrti, Albert će se proglasiti vladarom i markgrofom od Brandenburga, u koji je preimenovan venedski grad Brena. Sedam godina kasnije, ovaj grad i cela oblast postaće glavni principat Rimskog carstva i biće to sve do 1806. godine. Protiv Medveda će jedino manji otpor pružiti Jaka Kopanik, vlastelin iz istoimenog grada na reci Spreji, danas berlinskog predgrađa.

Uvažavajući snagu Veneda i odsustvo Fridriha Barbarose, Henri Lav sklapa savez sa danskim kraljem Valdemarom i otpočinje sveobuhvatan krstaški rat protiv Niklotovog naslednika, Pribislava Drugog.

Pribislav Drugi je stupio na presto posle očevog ubistva i vladao je sa bratom Veroslavom. Veroslav će dopasti u zarobljeništvo i biti obešen tokom jednog od krstaških ratova.

Monah Vitekind će zapisati da je u tom drugom krstaškom ratu 1161. godine pobio 70.000 nemoćnih civila - žena, dece i staraca:

"To je taj heroj, obljubljen od Saksonaca, što je slavio hrišćanstvo istrebljujući cele nacije. Kad napraviše pustinju pozvaše se na religiju da njom opravdaju svoja zločinstva."

Verski građanski ratovi u konfederaciji Veneda i potonji krstaški pohodi, fatalno su se okončali, bez obzira na povremene uspehe, kako za kraljevsku lozu, tako i za stanovništvo.

"Milostivi rat"

U pitanju je bio genocid, navode u svojim zapisima Sakso i Helmold: Ništa nije bilo pošteđeno. Pošto je stanovništvo isečeno mačevima, grobovi, naselja, sela i hramovi su spaljivani, a zgarišta i ruševine su bile preoravane, da ne ostane kamen na kamenu. Uništen je ceo jedan narod, a samo su grupice preživelih stradalnika bile pokrštene i germanizovane. Njihovu zemlju naseliće Germani.

Zabeležene su Henrijeve reči: "U dubokoj veri odlučih da, ovisno od snage moje reči, 1162. godine po ustanovljenju našem i druge godine od početka vojne na podmukli narod Slovena, po božanskom milosrđu vodim ovaj milostivi rat."

Glavni cilj krstaških pohoda bio je, pored pljačke, zauzimanje zemlje Venda zbog njenog izuzetnog bogatstva: "Zemlja pagana obilovaše svim dobrima - žitnim poljima, voćnjacima, ribom i stadima" - zapisao je Helmold. Anonimni saksonski pesnik kaže: "Nasrnusmo na njihove granice i tako osudismo podmukli narod Slovena."

Krvnik i bivši kralja Postaju prijatelji

Pribislav je, posle bitke kod Demina, bio prisiljen da potpiše diktirani mirovni sporazum - da zemlju i narod preda na milost neprijatelju.

Osvojenu zemlju Henri Lav je podelio svojim oficirima, kao nagradu, ali je Magdeburg i teritoriju nekadašnje Vandalije, sa gradovima Meklenburgom, Šverinom, Kvecinom i Roštokom, ostavio Pribislavu.

Bivši kral Veneda dobija titulu naslednog lorda i vazalni položaj. Bio je lord od Maklenburga od 1167. do 1178. godine.

Njegov sin je nosio lordovsku titulu do 1227. godine. Potonji venedski lordovi utopili su se u germansko plemstvo. Lordstvo Maklenburg- Šverin vladaće sve do kraja Prvog svetskog rata, 1918. Henri Lav će postati prijatelj sa bivšim kraljem Pribislavom, pa će - pre nego što strada na viteškom turniru 1178. godine u Lineburgu - udati svoju ćerku za njegovog sina Borivoja. Njegova majka, Pribislavova žena, zvala se Vojislava. 

Naslovi Vesti online, M. Milanović

SRBI I JEVREJI: Jevreji o Srbima i antisemitizmu!

U knjizi Jaše Almulija "Živi i mrtvi", Jevreji koji su preživeli Drugi svetski rat, svedoče o odnosima Srba i Jevreja u to teško doba.

Jakov Danon, čiju je porodicu spasao Mika Aradžija iz Niša, kaže: "Ja mogu da kažem da su ti odnosi uvek bili dobri, a šta se sad dešava, o tome ne bih govorio, mislim da to nije pitanje Srba i Jevreja, mislim da je ovde situacija vrlo složena i dajte da o tome ne govorim."

Dr Marko Anaf, koji je detinjstvo proveo u Požarevcu, veli: "U Požarevcu nije bilo razlika između nas Jevreja i onih Srba koje sam ja poznavao. Ja sam bio potpuno izjednačen sa srpskom decom, mojim prijateljima. Nas je Jevreja bilo malo tako da su moji drugovi bili mahom Srbi. Ali tuče su bile skoro normalna stvar u tim krajevima u ratno i poratno vreme kad sam ja rastao. Ako bi me ko pokušao uvrediti kao čivuče, ili bi mi opsovao majku čivutsku, a bilo je takvih, nastala 6i tuča u kojoj sam obično bio pobednik. Ne sećam se da me je iko izmlatio. Bilo je slučajeva da je ostajalo nerešeno, pa su se tuče obnavljale, ali na kraju, shvativši da se tučom ne može rešiti ko je pobednik, nastupio bi mir i uzajamno poštovanje."

Čuveni hirurg, dr Isidor Papo, čiju su rodbinu uglavnom pobile ustaše (on je iz Mostara), rekao je: "Ja nikad nisam bio cionista, ali sam uvijek bio apsolutni Jevrejin. Nikad to nisam krio, meni je bila čast što sam Jevrejin i ja sam govorio da sam Jevrejin kada to nije bilo ni zgodno kazati, mada u Srbiji nije bilo nikada antisemitizma. Ja u ovoj zemlji nikada nisam osetio da sam Jevrejin, a uživao sam sve počasti što može jedan čovek da doživi."

Dr Maksim Šternić, psihijatar i profesor Medicinskog fakulteta, čiji je otac bio odan Kralju i otadžbini i član predratnog četničkog pokreta, kao mladić se našao u partizanima, ali je uvek imao razumevanja za sve što se u nesrećnoj Srbiji dešavalo za vreme Drugog svetskog rata. Na pitanje o generalu Nediću, odgovara: "On je bio srpski general, a kada to kažem, onda mislim da kod njega antisemitizma nije bilo. Bilo je pre rata u Srbiji pojedinaca i ljudi koji su se deklarisali da ne vole Jevreje, možda i gore i od toga, ali u službenoj politici toga nije bilo, ni kod dvora, ni kod vlada. Za Jevreje u Srbiji moglo se često čuti da ih nazivaju Srbima Mojsijeve vere ili srpskim Jevrejima. Na jevrejskom groblju u Beogradu, na samom ulazu, stoji veliki spomenik Jevrejima poginulim u ratovima za oslobođenje, u balkanskim i u Prvom svetskom ratu." (Šternić se, veoma živo, seća svog partizanskog ratovanja, i Milovana Đilasa, koji je bio "poznat po svojoj surovosti i grubosti pre nego što se pedesetih godina presaldumio u socijaliste ili socijaldemokrate", i koji je streljao jednog seljaka s Kosmaja zato što je za hranu prodao sopstveni brijački pribor, koji je Đilas smatrao "kolektivnom imovinom").

Godine 1995, poznati psiholog, Nikola Rot, dao je Jaši Almuliju intervju u kome kaže i sledeće: "Nadam se da će oni jevrejski krugovi u svetu koji imaju pogrešan stav prema Srbima uskoro uvideti da taj stav treba napustiti, da je vrlo važna borba za pravednost, za časnost. Treba da imaju na umu da ne može biti ceo jedan narod kriv, kao što Srbe okrivljuju. Prije svega to treba da imaju na umu Jevreji koji su dva milenijuma neprestano bili napadani i strašno proganjani, i to celi narod, bez krivice. Ne bi smeli sad da sudeluju u progonu jednog naroda koji isto tako nije kriv i koji je isto tako proganjan."

Poznati muzički pedagog, dr Andreja Preger, veli: "Ja tu živim kao Jevrejin u srpskoj zemlji i volim tu zemlju. /.../ Naravno, osećam punu solidarnost sa tim narodom koji je zajedno s nama patio u Hrvatskoj, koji je bio ubijan, nad kojim se vršio genocid kao i nad nama. U svemu smo bili iste sudbine i meni užasno smeta da neke jevrejske organizacije na Zapadu o tome ne vode računa, pa one koji su nastavljači te endehazijske ideologije, te fašističke ustaške države, primaju i prelaze preko zločina koji su vršeni i koji se i dan-danas vrše. To me strašno boli."

Enriko Josif, poznati kompozitor, godinama je upozoravao Jevreje koji su se uključili u antisrbsku kampanju:

"Molim vas, stvar je užasno jasna. Mi smo sa Srbima u duhovnom srodstvu kao dva eshatološka naroda sa užasno sličnom sudbinom. Nešto eshatološki čudesno se nad srpskim narodom dešava kao što se to dešavalo do juče i nad Izraelom. I zato je sveta dužnost svakog od nas Jevreja da to shvati. Jer Jasenovac srpski je ono što je naš Dahau. To se čak krije i ne zna, ali mora se i to saznati. Onda biste i vi američki Jevreji sve događaje koji su se sada dešavali u našoj zemlji shvatili na jedan sasvim drugi i istinitiji način.

Molim vas, zato, nemojte se više uključivati u proganjanje, barem verbalno, Srba, jer Srbi su naša eshatološka, duhovna braća. A drugo, živeti u jednoj Srbiji i ne osetiti da ste Jevrejin, to nigde u Evropi ni pre Hitlera nije bilo. To je po prirodnom zakonu tako. Srbi su jedan neverovatan narod, ja ga zovem zagrljajni narod, koji čak tuđina još više prigrljuje nego samoga sebe. Ima jedno osećanje za tuđina da bude prema njemu pošten, krajnje bratoljubiv, i to je razlog što je ova Srbija sada ovako rasparčana i podeljena. Nikad nije polagala veliku pažnju na to da li su oni, samo oni izabranici neki, ali su poštovali one koji žive sa njima i koji Srbiji naravno žele dobro. To je jedan izuzetan narod i strašno je ovo što je učinjeno. Vrlo je to učinjeno promišljeno. I ponavljam, izvršen je nad Srbima pravi pravcati medijski genocid, medijski Aušvic, pretvorili su Srbe u nakaze kako su nas unakazivali kroz vekove, a posebno preko Gebelsa i njegove propagande. Gledao sam strašnu emisiju u kojoj su izišle sve one nalepnice o Srbima, to je isto kao kad je Hitler Jevreje prikazivao onako unakažene, satane, đavole. To je nepojmljivo, nešto strašno. Ipak, mora da postoji nešto. Jeste, ja razumem da je korisnost snažna stvar za opstanak naroda, ali ne i obezbožena korisnost. Ovde je to samo rađeno iz razloga koji apsolutno pred živim Bogom ne mogu da opstanu. I ja drhtim nad sudbinom počinilaca ovoga užasnog genocidnog, medijskog zločina koji je protiv Srba sproveden. To je do sada nepojam. Plašim se da govorim i slutim šta će se dogoditi onima koji su to počinili, jer to nije više moja stvar, to je Božija stvar. Što se kaže, osveta je Božija, nije naša. Ali vas molim shvatite: onako kako ste vi obaveštavani, to je jednosmerno, to je neodrživo i nemojte se više priključivati proganjanju Srba potpisivanjem zahteva za bombardovanje i ostalo, jer vi ne znate da samim tim vršite duhovno bratoubistvo, mi onda jednostavno potpisujemo i Aušvic i puno opravdanje za ono što je radio do juče nemački nacionalsocijalizam. Nemojte molim vas, ja sam pisao vrhovnom rabinu francuskom sa molbom da svojim vernicima, barem vernicima tamo, poruči da se ne priključuju više ovoj ludačkoj hajci, pa to je srednjovekovna egzorcistička hajka na ovaj srpski narod. A on je izuzetan u pogledu zagrljajnosti, voljenja drugih naroda, a da ne govorim da je on bio vaš ne samo saveznik u Prvom i Drugom svetskom ratu, nego mnogo pre Prvog i Drugog svetskog rata. On je uvek bio privržen idejama koje je jedna velika Amerika imala ili jedna danas pala Evropa, mislim ona prava demokratska Evropa.

To je jedini razlog što sam prihvatio da nešto ovom prilikom govorim, a sad da vam nekako kažem egzegezu onog što govori Izaija. Kad on kaže: 'narod kojeg nisi znao pozvaćeš ga k sebi', vi ste za to najdivniji dokaz. Vi ne znate ko su Srbi a idete strašno protiv njih onako kako ide današnji trend zbivanja. Kad Izaija kaže: on će, taj narod, dohrliti k tebi', to označava našu sudbinu dojučerašnjeg prognanog, ukletog naroda. Oni su dojurili k nama, oni su preuzeli našu sudbinu. Evo dubokog egzegetskog značenja toga, to je jedna velika istina i bilo bi divno da jedan deo od toga oslušnete i počnete da se na neki drugi način odnosite. Nemojte verovati onima koji stalno govore da su ti jadni Srbi za sve krivi i da je to jedan užasan koljački narod. Naravno, i kod Srba ima onih koji kolju kao što svuda ima, ali je srpska narodna duša sveta, zagrljajna, predivna, kakve retko gde ima na ovom inače, nažalost, unakaženom svetu.

Eto, to mi je bila puna želja da vam kažem bez ikakve osude koga. Ali vi zaista niste obavešteni, nažalost niste. Ako nećete meni verovati barem verujte Rozentalu, čuvenom kolumnisti američkom, jer on je upućen u te stvari i oseća da tu nešto nije u redu. Bio je ovde, poznNajem ga lično, izuzetan je čovek, hrabar čovek i evo vidim ga sad, u 'Njujork Tajmsu' izlaze njegova kazivanja o srpskom narodu. Ja vam stalno ponavljam: Srbin je naš duhovni brat. Nigde se nije moglo toliko ne osetiti da si Jevrejin kao što je to bilo u ovoj divnoj Srbiji. Ali, eto tu se proročanstvo ispunjava. Narod kojeg nisi znao, doznaćeš ga. Mi smo ga u ovom trenutku preko dobrih kazivanja nekih divnih Jevreja doznali i 'narod koji tebe nije znao, pohrliće tebi', znači koji nije znao tvoju sudbinu sada je doživeo tvoju sudbinu. Dajte da ih zagrlimo, dajte da barem otćutimo kad neki od naših ljudi u poluneznanju dižu nepotrebno glas protiv ovog divnog naroda." 

Светосавље

SRBI NA METI VATIKANA! Predsednik Ruzvelt je preko svog izaslanika u Vatikanu Mirona Tejlora, a potom i njujorškog nadbiskupa...

|Novosti online

Moguće peto izdanje knjige „Dugo kretanje između klanja i oranja - Istorija Srba u novom veku (1492-1992)“ sadržalo bi više dopuna

MOGUĆE peto izdanje moje knjige „Dugo kretanje između klanja i oranja - Istorija Srba u novom veku (1492-1992)“ sadržalo bi više dopuna, koje sam već pripremio. Za jednu će svakako biti bogatija. Reč je o podatku koji sam čuo u dokumentarnom filmu na zagrebačkoj televiziji, 12. oktobra 2010, o Andriji Hebrangu.

U filmu je o Hebrangu govorio i hrvatski političar Stjepan Mesić. Ispričao je kako je 1992, kada je formirana nezavisna hrvatska država, Tuđmanu i njemu došao jedan od oficira u grupi Lorković-Vokić, koji su na inicijativu Vatikana 1943. pokušavali da zbace ustašku vlast u Hrvatskoj i ustašku državu prevedu na stranu saveznika. To se, inače, radilo u svim fašističkim zemljama. Predsednik Ruzvelt je preko svog izaslanika u Vatikanu Mirona Tejlora, a potom i njujorškog nadbiskupa, zahtevao da se kao preduslov mogućem pomirenju zapadnih saveznika i fašističkih država sve fašističke vođe u tim zemljama zamene s novim ljudima. To je uspelo samo u Italiji i Mađarskoj.

U Zagrebu se radilo na tome da grupa od sedam generala i ministar spoljnih poslova Mladen Lorković formiraju jezgro vlade, koja će Hrvatsku prevesti na savezničku stranu. General koji je to saopštio predsedniku Tuđmanu i Stjepanu Mesiću predao je Tuđmanu i neke dokumente o tome. Taj oficir je prešao na partizansku slobodnu teritoriju 1943. i sa Andrijom Hebrangom raspravljao o mogućnosti formiranja nove hrvatske vlade. U nju bi ušli predstavnici opozicije ustaškom pokretu i ministri, sa strane komunista, a predsednik vlade bi bio nadbiskup Stepinac. Ustašama bi bilo naređeno da odu negde na evropski zapad. Stvar je propala, jer je Hebrang tom izaslaniku rekao da on može pregovarati samo sa onim ustaškim prvacima s kojima je pregovarao u zatvoru, pred 1941. Pavelić je celu tu zavereničku grupu likvidirao. Umesto ustaških jedinica, predviđani su „križari“, pod vođstvom Stepinca.

Mesić veli da je dokumente koje mu je oficir predao Tuđman ostavio negde u svojim ladicama.

Ovaj podatak nadopunjuje ono što već postoji u knjizi „Dugo kretanje“, u kojoj sam opisao strah Vatikana da Sile Osovine gube svetski rat i da treba, u zadnji čas, učiniti promene da sovjetske trupe ne okupiraju celu Evropu i bez savezničke pomoći. Prilikom posete Stepinca Vatikanu zbog ovih stvari 1943, on je bio kritikovan, čak osuđivan od nekih kardinala, da je kriv za ustaška zlodela od 1941. nad Srbima. Francuski kardinal Tiseran optužio ga je u lice da je kriv za nasilno pokrštavanje 350.000 pravoslavnih Srba i da su mu zbog toga draži Srbi od Stepinčevih Hrvata.

U knjizi sam takođe opisao svu pozadinu ovih pokušaja Vatikana, za koje je posebno bila zainteresovana Velika Britanija. Ruzvelt je optuživao Hrvate da je u njihovoj državi od aprila 1941. do avgusta 1942. godine ubijeno 744.000. Od toga su Nemci ubili 78.000 ljudi, a Hrvati 600.000. Ruzvelt je nagoveštavao mogućnost da se Hrvati isključe iz stvaranja nove jugoslovenske države i da se cela stvar mora predati Srbima. Hrvate treba kazniti, kao sedam američkih država u građanskom ratu 1865, da im se nameće guverner, jer nisu dozreli za vođenje demokratske države. Britanija je onemogućila taj Ruzveltov naum.

Ovo je bio razlog da se Stepinac polako okretao ka hrvatskom komunizmu kao spasiocu od ove Ruzveltove kaštige. Stepinca su počeli nazivati filokomunistom, držao je govor o dobrim stvarima u komunizmu.

Kada se danas govori o nameri Vatikana da Stepinca proglasi svecem, ponoviću, nije Stepinac jedini zaslužan za likvidacije do milion Srba i nebrojenog broja Jevreja u hrvatskoj državi 1941-1945, nego katolička crkva u celini, sa papom Pijem II na čelu. U toj državi je od samog početka predviđana likvidacija pravoslavnog stanovništva. Luka Pjetromarki, Musolinijev diplomata, prilikom posete Zagrebu bio je zapanjen fanatizmom kojim je Pavelić zahtevao totalnu likvidaciju pravoslavnih u hrvatskoj državi.

Kažu, Stepinac nije kriv jer „nije znao“ za zločine nad Srbima 1941-1945. Ko za te zločine nije znao? Jevreje su proterali na prvi dan kapitulacije Jugoslavije, pre uspostavljanja ustaške vlasti, iz Gornjeg grada u Zagrebu, jer po tradiciji do 1918. godine to je za njih bila zabranjena zona. Tu je katedrala, Kaptol i glavne crkvene ustanove. .

Nekada filofašistička danas filoamerička, zajednica od milijardu i 200 miliona vernika u svetu predstavlja jedan od glavnih stubova u američkoj politici globalizacije. Zbog toga je rascepkana jugoslovenska država, a kraj cepkanja srpskog dela još nije na vidiku. Smetamo im zbog mogućeg našeg ustanka, u slučaju da se kriza sa Rusijom produbi.

Novosti online

DIJASPORU U MATICI NEMA KO DA ČUJE! Država još nije oformila telo koje će se baviti Srbima...

R. Dr. | Novosti online

Država još nije oformila telo koje će se baviti Srbima u regionu i rasejanju. Srbima van Srbije treba samo nekoliko službenika kao spona

Delegatima dijaspore istekao mandat

SRBI iz regiona i dijaspore, suočeni s mnogobrojnim problemima u državama u kojima žive, već osam meseci nemaju sagovornika u Srbiji. Uprava u Ministarstvu spoljnih poslova, koja bi trebalo da preuzme brigu o rasejanju, još nije formirana niti postoji najava kada će se to dogoditi.

Nerešen status državnih organa zaduženih za Srbe van matice dodatno komplikuje ionako nezavidan položaj gotovo četiri miliona naših sunarodnika koji žive u svetu. Na to upozorava predsednik Skupštine dijaspore Dragan Stanojević, koji upozorava da to pojačava osećaj odbačenosti Srba van matice.

- U otadžbini nemamo s kim da razgovaramo. Većina delegata Skupštine dijspore i Srba regiona razočarana je odnosom Srbije prema njima - objašnjava Stanojević. - Više puta smo pokušali da stupimo u kontakt sa Vladom i MSP i ubrzamo formiranje Uprave za dijasporu, ali rezultata još nema.

Stanojević ukazuje da je zbog ukidanja Kancelarije i njenog prelaska pod kapu MSP-a blokiran i proces usvajanja izmena i dopuna Zakona o dijaspori.

RASPISANI KONKURSI DRŽAVA je nedavno raspisala konkurse za projekte Srba iz regiona i dijaspore. Našim organizacijama i udruženjima namenjeno je oko 100 miliona dinara. Srbima u regionu namenjeno je 60 miliona, dok će ostatak podeliti udruženja i klubovi u Evropi, Americi, Australiji... Novac će dobiti programi koji se tiču učenja i negovanja srpskog jezika i kulture, ali i unapređenja ekonomske saradnje Srbije i dijaspore.

- Ljudima iz rasejanja nije potrebna Kancelarija, uprava niti bilo šta slično. Treba nam samo nekoliko službenika koji će biti servis i spona između Skupštine dijaspore i države - napominje Stanojević.

Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić kaže da je dvanaesti sat da se zaokruži konstituisanje Uprave u Ministarstvu spoljnih poslova i izabere njen direktor. On napominje da je ovaj proces usporila potreba donošenja nove sistematizacije radnih mesta i ostalih akata.

- Sa predstavnicima MSP-a imali smo niz sastanaka na kojima smo dobili uveravanja da će Uprava biti formirana do kraja godine - kaže Čotrić.

Delagatima koji predstavljaju dijasporu u Skupštini, između ostalog, istekao je mandat, a ne sastaje se ni Savet za Srbe u regionu, kome predsedava predsednik Republike. Država još uvek nije usvojila ni akcioni plan za sprovođenje Strategije za dijsporu, koji je uslov za primenu zakonskih propisa. Naši sunarodnici u svetu svedoci su i gašenja odeljenja sa nastavom na srpskom jeziku, ali i sve manjeg odziva naših sunarodnika na republičkim izborima. 

Novosti online

KAKO SU SE SRBI ODREKLI TITA I JUGOSLAVIJE: 29. NOVEMBAR - Praznik kojeg više nema, kao ni republike!

Nekada smo se radovali ovom prazniku, slavili ga kao svog, a od 2002. godine od njega je ostao samo dobri stari svinjokolj, a 29. novembar smo zaboravili kao i Josipa Broza Tita.

Odlukom Skupštine Srbije iz 14. novembra 2002. godine ovo praznovanje je ukinuto, a od tada Srbi slave – Sretenje kao svoj dan!

Na današnji dan pre 71. godinu održano je Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije u Jajcu, u Bosni i Hercegovini, a baš taj dan u SFRJ – 29. novembar proslavljan je kao Dan Republike.

Krajem novembra 1943, u Jajce su stigle delegacije predstavnika naroda iz svih krajeva Jugoslavije. Na zasedanju, u lokalnom Domu kulture, bilo je prisutno 142 delegata. Predsedavao je predratni predsednik skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca doktor Ivan Ribar.

Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a pročitane su nešto pred ponoć 29. novembra, pa je taj datum uzet kao datum njihovog donošenja. AVNOJ je konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti konstituisan je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne Vlade.

Izbegličkoj Vladi i kralju Petru Drugom Karađorđeviću tada je zabranjen povratak u zemlju. Doneta je odluka da se ne priznaju obaveze i odluke koje je u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopila izbeglička vlada.

Foto: Promo

Kao posebna odluka AVNOJ-a Josipu Brozu Titu dodeljena je titula “maršal Jugoslavije”, na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija.

Posle Drugog svetskog rata, u Jugoslaviji je 29. novembar proslavljan kao državni praznik, Dan Republike.

Telegraf

ПЕШТЕР СВЕ ПРАЗНИЈИ, ОДЛАЗЕ И СРБИ И БОШЊАЦИ!

Сјеница – Једни су кренули у намери да промене владајући коалициони састав, други су, изгледа, спремно

Илустрација, панорама Сјенице, фото - turizamsjenica.com

узвратили па је, пре неколико дана, у Сјеници „пукла“ двогодишња политичка сарадња између Угљаниновог СДА и Љајићевог СДП-а. Ванредну седницу, истина, затражили су чланови СДП-а и њима политички одани партнери, али неочекивано, на заседању општинске скупштине 12. новембра ове године, два одборника блиска тој групацији Рамиз Турковић и Риалда Гурдаш прешли су на другу страну и око СДА, сада стожерне партије у власти, створена је „танка“ одборничка већина. Побеђени су одмах смењени, из органа власти и са директорских функција па је, рецимо, на месту председника СО остао Хазбо Мујовић (СДА), а уз остале смењен је дојучерашњи потпредседник Муриз Турковић, иначе председник општинског огранка СДП-а.

„Кратко ће то трајати, јер је све засновано на уцени и политичкој трговини одборницима“, оцена је Турковића, док представници нове власти, попут Исмаила Махмутовића, шефа кабинета председника Мујовића, узвраћа оценом „тврђи смо него икада, имамо нове захтеве од појединих одборника да нам се прикључе. А што се тиче трговине, није је било. Поменута Риалда Гурдаш се недавно удала за момка активисту СДА па је променила страну, а још једна одборница се такође удала и отишла у Беч па су они, рекло би се због љубави, дошли у ситуацију да уз остало и тако имају мању подршку“.

Која је опција стабилна, а ко на „клизавом терену“ видеће се наредних седница а на примедбе да су сјенички социјалисти били пресудан фактор Микаило Каличанин Мића, помоћник председника општине за комуналну изградњу и „шеф“ овдашњих социјалиста, нам објашњава:

– Не знам ко помаче ваган (дрвена посуда за храну, прим. М. Д.), те га просу. Без нужде је растурена претходна коалиција, није нам ово требало, јер је све добро функционисало а ми социјалисти смо само фактор стабилности, били пре а и сада смо проценили да би ови ’победници’ имали већину и без нас – тврди Каличанин.

Иначе, Каличанин радије прича о комуналијама, хвали се да је на Пештери у току изградња нове фабрике воде, инвестиције вредне око три милиона евра а део је и помоћи Чешке развојне агенције. Тако ће, пре зиме, бити завршена и фабрика и развод цеви па ће пијаћу воду добити око пет стотина домаћинстава у пештерским селима Штаваљ, Дубиње, а касније и Горња Вапа, Богатиће и Чипоље.

Овде у општинској управи добијамо и забрињавајуће податке о насељености овог подручја. Пештер је све празнија, јер је пре деценију Сјеница имала више од 30.000, скоро 40.000 а сада око 27.000 становника. Селе се у потрази за послом људи из ове вароши на висини, на око хиљаду метара надморске висине. Одлазе и Срби и Бошњаци, први понајвише у градове централне Србије, а други пут Босне, Турске и европских земаља. Исељеници „чувају“ држављанство па и право гласа па је тако, као ретко где, приближан број бирача и становника. А, беспослица је главни разлог. Приликом недавне посете Сјеници, иако ништа није обећао, амерички амбасадор Мајкл Кирби је рекао да су џаба одлични услови за сточарство, за обновљиве изворе енергије, за туризам... кад нема пута. Не рачунајући регионалне, око 600 километара локалних путева ваља одржавати, поправљати а овдашње комунално предузеће поседује само два камиона, два булдожера и једну комбиновану машину.

– Градили су помало и мој Мрка и после Веља, али ништа није завршено, ни пут Сјеница – Нови Пазар, ни Дуга Пољана – Угао, ни Сјеница – Тутин, ни Сјеница – Бијело Поље...

На питање да ли је прокопан пут до забитог пештерског села Тутиће до којег се, како смо давно писали, могло само пешке Каличанин каже:

– Баш је недавно до тамо прокопан камионски пут. Иначе, то је подручје месне заједнице Баре, испод Озрена и Јадовника са петнаестак заселака где у 400 кућа живи око 1.700 становника. Тамо, иако годинама „Србијашуме“ секу шуму ни динар не улажу у путеве. Не вреди што је то одличан предео за сточарство кад је забит и беспуће, без телефона и ТВ сигнала. Зато је висок и проценат самоубистава. Баш недавно дошли су код мене рођаци једног младића, који је баш због те самоће и депресије, вешањем себи одузео живот. Е, решио сам да се залажем да тамо нешто учинимо и пробаћемо све што можемо, али сами не можемо много. Нема новца ни у буџету, од планираних 900 милиона динара прилив је тек око 60 одсто. И тако, џаба све политичке игре, важан је живот који политика често уме и да загорча – каже Микаило Каличанин.

Мирољуб Дугалић, Политика