Banke uzimale od Bogićevića jalovinu kao zalog?!

KAKO SU TAJKUNI DOBIJALI KREDITE Banka verovala da jalovina ima 1.000 tona zlata

Suzana Lakić | Blic online | Foto: S, Maričić | 

Bivši direktor Srpske banke Ivan Maričić prihvatao je nebulozne garancije Miroslava Bogićevića za kredite koje mu je odobravao.

Bogićević se u Srpskoj banci zadužio za najmanje nekoliko miliona evra. Zajmove je najčešće dobijao na osnovu jalovine, a bilo je kredita koje je garantovao i sa 1.000 tona zlata, koliko, navodno, ima na jalovištu u rudniku “Lece”.

 

Ovaj slučaj nedavno je spomenuo i premijer Aleksandar Vučić kada je na pitanje novinara da li je Bogićević uzeo milione evra u Srpskoj banci, a kao zalog dao otpad, odgovorio: “Da, zajedno sa Goranom Perčevićem. I to su sve radili političari sa tim biznismenima.”

„Lece”, istina, jeste rudnik zlata i srebra. Njegove rezerve su procenjene na 4,2 miliona tona rude, ali je pitanje koliko u jalovini ima plemenitih metala. Zagonetka je i kako bi Srpska banka došla do zlata u slučaju da hoće da naplati i da Bogićević ne može da vrati kredite.

Bivši direktor banke Ivan Maričić i tajkun Miroslav Bogićević

Da bi se iz jalovine izvuklo zlato, potrebna je posebna tehnologija. Predrag Mijatović, geolog sa višegodišnjim iskustvom u istraživanju tog plemenitog metala, napominje da je iz jalovine već izvučen maksimum.

- Reč je o materijalu iz kog su izvučeni korisni metali, i to u najvećoj mogućoj meri. Pitanje je koliko je posle takvog procesa još ostalo korisnih elemenata, a to se može utvrditi samo pomoću dodatnih istraživanja - kaže Mijatović za “Blic”.

 

(+)

Maričić se juče nije javljao na pozive “Blica”. U izjavi za naš list iz marta ove godine on je, međutim, potvrdio da je Srpska banka Bogićeviću odobravala kredite, a da ih je on garantovao jalovinom.

- Jalovina nije prazna priča. U jalovini postoji određen procenat zlata - rekao je tada Maričić. Nije, međutim, sporio da je za izdvajanje zlata iz jalovine potrebna tehnologija.
Istovremeno vlasnik „Interkomerca“ Goran Perčević zajmove je garantovao hranom i posuđem. Kredit u Univerzal banci od 85 miliona dinara garantovao je gotovim proizvodima. Drugi zajam od 800.000 evra, takođe u ovoj banci, garantovao je solju vrednom 34 miliona dinara. Željko Žunić iz „Beohemije“ založio je za kredit od 65 miliona dinara u ovoj banci - kozmetiku. 

Blic online

SKRIVANA ISTORIJA SRBA: VREMENA KADA JE BERLIN BIO SRPSKI

Poražavajuća je činjenica da narod kao Srbi koji je od vajkada u vrtlogu svetske istorije, narod koji je morao kroz vekove da vodi tolike odbrambene ratove, tako malo uradio da svoju istoriju istraži kako treba, prikupi sve podatke i publikuje ih, napravi muzej kakav dolikuje jednom tako starom narodu bogate istorije. Umesto toga dozvolilo smo falsifikatorima “zapadne škole” da nas lažu i prekrajaju kao da smo kamenčić pored puta kojeg šutira svaki putnik.

Srećom istina se ne može sakrivati zauvek, kad tad ispliva na površinu u punom sjaju.

Zahvaljujući mnogim našim istoričarima i dobronamernicima, patriotama, deo naše istorije je načet, ali to je samo mali deo, još puno posla je pred nama, još puno laži treba razotkriti. Ne zaboravite, svako ko se “drznuo” da ide protiv volje (slepila) većine bio je proglašavan ludakom, oportunistom, neznalicom, utoliko su dela ljudi koja su temeljno istraživala našu istorju velika, jer ti ljudi su stavili na kocku svoj ugled za dobrobit srpstva. Pred vama je tekst o Srbima iz Lužice, slučajno ovaj tekst sam našao pre mnogo godina, prekucao ga i po prvi put postavio na internet pre nekih 10 godina da bi što više Srba pročitalo njegov sadržaj.

Stajao sam pred jednom baroknom palatom u gradu Kotbusu, stotinak kilometara južno od Berlina, gotovo ne verujući svojim očima. Pored elegantnog ulaza, zlatnim slovima bilo je napisano: SERBSKI MUZEJ. Prostrani dvorac na dva boja, otkrio sam odmah zatim, bio je jedan od najlepših i najzanimljivijih muzeja u Nemačkoj: “Da, mi smo Srbi”, rekao mi je kustos muzeja Verner Meškank. ”Sa svim južnim Srbima delimo ime i zajedničko poreklo. Ali mi smo čisti Srbi. Dok ste se vi mešali sa starobalkanskim stanovništvom i drugim narodima mi smo uglavnom ostali onakvi kakvi smo bili pre 1400 godina. ” I to sve na jeziku koji sam razumeo, srpskom. Čudnom, arhaičnom, ali shvatljivom i bliskom po sazvučju.

Odakle su Srbi?

Uprkos činjenici da su tek ostrvce u germanskom moru, sa svih strana okruženi Nemcima i često izloženi asimilaciji, Lužički Srbi uspeli su da očuvaju jezik, običaje, folklor, književnost i samobitnost, jednom rečju etnički identitet najmanjeg, ali veoma ponosnog, slovenskog naroda.

Kao pripadnici veće grupe Polapskih Slovena nastanjivali su nekada ceo prostor Istočne Nemačke – prostrane teritorije istočno od reke Labe, pa sve do Odre i Visle u Poljskoj, podeljeni u brojna srpska plemena: Bodriće, Ljutiće, Lužane, Milčane, Pomorane, Glomače – Dalemince, Rujane, Suselce, Neletiće ….

I danas devedest odsto svih geografskih naziva reka, polja, jezera i naseljenih mesta u pokrajinama Makolenburgu, Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim, nose srpska imena (Kamenica, Bela Gora, Bela Voda, Ratibor, Dubravka, Rogozno, Strela, Drenovo, Trnovo, itd.) iako tamo više nema Srba, osim u Lužici, pomenutom ostatku nekada moćne srpske države, koja je cvetala između V i X veka naše ere. I evo prave enigme za Severne Srbe. Odakle ovaj narod na prostoru današnje Nemačke, hiljadu i više kilometara daleko od nas?

Postoje među naučnicima najmanje dve teorije. Jedna kaže da su se oni tamo doselili u ranom srednjem veku iz zajedničke postojbine svih Srba, negde iz današnje južne Rusije ili još dalje, sa Kavkaza; da su bili moćan ratnički narod, koji je ovladao germanskim prostorima kada su se odatle odselila germanska plemena Svevi, Hermunduri i Vandali i stanovništvo ostalo razređeno.

Sasvim suprotno ovoj, druga terija tvrdi da su Srbi ovde živeli oduvek i da je baš ova oblast prapostojbina Srba. Prva teorija je prihvaćena od zapadnih, naročito nemačkih naučnika (što i ne čudi).

Druga teorija, koju zastupaju naraštaji istoričara (među kojima opet najviše nemačkih) nimalo ne ustupa i danas dobija sve veći broj pristalica. Druga teorija poziva se na vizantijskog cara i pisca Konstantina Porfirogenita (X vek) koji u svom delu „O upravljanju državom” piše da su balkanski Srbi došli iz zemlje Bojke, koja se na zapadu graniči sa Franačkom, a na istoku sa današnjom Poljskom i da su tu Srbi „prebivali od početka”. A to je upravo tamo gde ih nalazimo i danas, u Istočnoj Nemačkoj. Ove navode potvrđuje bar pet istorijskih izvora starijih od Porfirogenita, iz pera rimskih (Vibijus, Sekvestar), germanskih (Bavarski Geograf, Jordan i Alfred I) i vizantijskih (Teofilakt, Simokata) hroničara. Moćni savez Venda (Srba, Slovena), suvereno je vladao ovim prostorima i držao mnoštvo svojih utvrđenih gradova: Stargrada (danas Oldenburg blizu granice sa Danskom), preko Lupeka (danas Libek na Baltiku) sve do njihove prestonice i najveće luke na Baltičkom moru, Vinete, veličanstvenog grada kome danas nema ni traga.

Druga u nizu enigmi glasi, šta se dogodilo sa Vinetom i njenom slavom?

Nemački hroničar Helmond iz XII veka piše: „Ovaj grad bio je najveći od svih koji okružuju Evropu i koji su nastanjivali Sloveni zajedno sa drugim narodima, Grcima i Varvarima, a kada su naišli Saksonci i oni su dobili dozvolu da stanuju u njemu.” Jasno je dakle, ko je ovde bio starinac, a ko doseljenik. Savremena nauka pomera Vinetu na sam početak naše ere, možda i ranije.

Ruševine Vinete, između ušća Odre i grada Kamenja u današnjoj Pomeraniji (od Pomerana, srpskog plemena koje je nastanjivalo obalu) mogle su se videti u Baltiku još u XVI veku, a onda su bile prepuštene ćudima hladnog mora.

Tek savremena arheologija uspela je da na ova pitanja pruži neke odgovore. Po tipovima keramike, oruđa i staništa smatra se da je praistorijska Lužička kultura, nastala na teritoriji današnje Lužice 600 godina pre Hrista, veoma srodna drugim proto-slovenskim kulturama na Istoku i da je stoga pretportavka o prapostojbini sasvim verovatna.

Negdašnji moćni srpski gradovi Veliki Radom (Šverin u Maklenburgu), Ljubičin ili Tornov koji su otkopani i restaurirani svedoče o moći drevnog srpskog kraljevstva ba severu Evrope.

Novija istraživanja pomeraju prve istorijske znakove života Srba na ovom prostoru daleko u prošlost. U slivu Labe i Sale 101. godine bio je žestok sukob Germana sa Vendima (Srbima), na mestu gde je sedam vekova potom, na ruševinama srpskih gradova Đevina, Solave, Jarobroda i Rezna, Karlo Veliki uspostavio franačko-srpsku granicu i „srpsku marku” i ustanovio pogranične tvrđave Magdeburg, Hale, Erfurt i Ragensburg i počeo nemačku ekspanziju na Istok. Srbi su se odupirali sedam věkova, a potom razjedinjeno, jedno po jedno pleme germanizovano padalo pod dobro organizovanu franačku vlast.

Konačno 806. godine odigrala se jedna od velikih bitaka između Srba i Franaka kod mesta Gore (danas Gera), gde je poginuo srpski kralj Milduh. Ne zna se gde je Milduh sahranjen, ali o tome postoji jedna dirljiva legenda: on nije poginuo, nego sa svim srpskim kraljevima spava u jednoj pećini kod Gorelca (danas Gerlic) i probudiće se kad dođe vrěme da ponovo uskrsne srpsko kraljevstvo.

A zatim je došao odučan udarac. Piše akademik Viktor Novak: „Najstrašnija je bila bitka kod Lomčina na Labi, gde je gotovo cela srpska pešadija izginula”.

Četvrtog septembra 922. godine odigrala se ta silna tragedija. Srbi, odasvud opkoljeni, još su se borili u Lomčinu. U pregovorima obećaju Nemci da će narodu u gradu ostaviti život, ako se grad preda. Nemci nisu držali reč, poklali su sve vojnike, a žene i decu odveli u ropstvo. Hronike Nemačke iz tog vremena kažu da je u bici pod Lomčinom palo 120.000 Srba.Bitka pod Lomčinom je Kosovo Lužičkih Srba. Jer ono što sledi, govori samo o etapama koje vode u potpunu propast, u ropstvo celog naroda. Poznato je kako je markgrof Gero (939) pozvao trideset polapskih i srpskih knezova na večeru, da se s njima izmiri. Ali mesto mira i ljubavi dao je svima otrova i sve ih poubijao.

Narod ostavši bez svojih vođa, brzo je podlegao. Oko 990. godine i poslednje srpsko pleme, Milčani u gornjoj Lužici, izgubilo je nezavisnost.

Ali, uspomena na srpsku krunu nastavila je da živi. Mnogo od srpskih kneževa prekrstili su se i bili su primljeni u nemačko plemstvo. Oni i njihovo potomstvo održali su predanje o srpskoj kruni još punih hiljadu godina.

Tako je hercog Fridrih-Franc od Meklenburga (1823-1882), srpski bodrički knez 21. generacije, potomak vojvoda Niklote, Pribislava i Janka, ustanovio 1864. „Orden srpske krune” od pet stepeni. Njegova raskošna insignija sa motom „Per aspera ad astra” (Preko trnja do zvezda), može i danas da se vidi u muzeju u Kotbusu.

Pod stalnim franačkim pritiskom, Srbi su počeli da se iseljavaju prema Jugu. Ovde počinje nova istorijska enigma. Kada su, kako i kojim putem preci današnjih Srba stigli na Balkan? Ugledni naučnik dr Relja Novaković uložio je gotovo cěo svoj naučni vek i objavio nekoliko knjiga i naučnih radova da bi dokazao da su naši preci upravo ovi severni, Polapski, Lužički Srbi. I ne samo on. Veliki deo naučne javnosti Lužičkih Srba, pa i Nemaca, danas to ne spori. I danas će vam Lužani sa tugom ispričati prastaru legendu o deobi dvojice sinova moćnog bodričkog kneza Dervana.

Odluče dakle braća da se odele. Jedan sa narodom ostane u Polablju, a drugi se sa polovinom naroda odseli daleko na Jug.

Legendu od reči potvrđuje Porifirogenit. On balkanske Srbe smatra potomcima drugog brata, a narod se, prema caru i piscu, naselio na velikom prostoru Neretve, Zahumlja, Trebinja, ali naročito Zetske doline i današnjih crnogorskih Brda. Bejaše to nekad plodna zemlja, sa bogatim rimskim gradovima poput Duklje. Tako su Lužani, u stvari, naselili jezgro buduće srpske države.

Sve to potvrđuju nalazi srpske etnologije, naročito Jovan Erdeljanović i Petar Šobajić. U svojim monografijama o plemenima Piperima, Bretonožićima, Belopavlićima, i Plešivcima, obojica iznose mnoštvo podataka da je prvo srpsko stanovništvo ovog pojasa bilo veliko doseljeničko pleme Lužana.

Doseljeni ovde u tako davno doba održali su se kao kompaktno stanovništvo (Stari svet) sve do dolaska Turaka. Druga srpska plemena naselila su Južni Banat i Braničevo (Bodrići), odatle Lužnicu u ističnoj Srbiji i konačno Kosovo, Lužane kod Samodreže crkve i reku Lab, kojoj su dali ime prema svojoj nezaboravnoj Labi, mada se njihov hod u seobi može pratiti i dalje na Jug.

Imena mesta, reka i brda u dolini Zete i Brdima zapanjujuće odgovaraju današnjoj toponimiji Gornje i Donje Lužice u Nemačkoj: Lužička središta u Piperima – Crnci (u Lužici Černic i Černevald), Stijena (Štajnsdorf), Grobovlje (Grabendorf), Stupa (Stolp), Studeno (Studenic), gde je stanovao ban lužanski, Radovče (Radavič), Vrba (Verben), Trijebač (Trjebin-Trabendorf), grad Devič (Djevin-Gros Duben), Piskava (Biskov), Bukovi Do (Bukvic), Lukovo (Lukau), Dubrava (Dubrau), Dubravica (Dubravka-Frauendorf), Branjevina (Branic), i dr.

U Bratonožićima: Lutovo (Lutol-Lojten), Drijenje (Drjejce-Drevic), Crkvice (Kerkvic-Kerkojce), Korjen (Korjenic) i dr.

U Bjelopavlićima: Jelenak (Gelau), Rošci (Ruzic), Gorica (Goric), Glizica (Glajzic), Banjkove Luke (Pankov-Lukau), kao i lužička prěstonica, Gostilje (Gros Gastroze-Gasteraz), itd.

U Pješivcima: Stubica (Stoplipc), Kopetinj (Kopac), Budoška Gradina (Budišin), Ostrog (Ostrau- Ostric), i Borkov Do ( Borkovi), kao i stara bratstva Bembreci (Bamberg) i Kukalji (Kukau)!

Čak su i geografski položaji i rastojanja između ovih mesta i eponima podudarni. Sumnje nema: naselivši uglavnom dolinu Zete i Brda, Lužani su iz prapostojbine doneli i dvoja imena. Još u Hercegovini i Crnoj Gori (ali i u Lužici) žive potomci lužičkih Milovića, Dučića, Lukovića, Minića, Mirovića, Popovića, Babića, Rašovića…

Ali jedan od dirljivih dokaza da se radi o našim drevnim prěcima su i vetrenjače, davnašnji simbol baltičke nizije, kojih na Balkanu nije bilo do doseljavanja Severnih Srba. Opisujući utvrđeni grad Banska Glava u Piperima „gde je stajao ban lužanski i veliko lužansko groblje” Erdeljanović beleži da je tu nekada bio i mlin „starog svijeta koji je mljeo na vjetar”.

Muzej u Kotbusu krije i odgovore na mnoge enigme. Nošnje, običaji i uopšte folklor Lužičkih Srba ukazuju na brojne paralele sa narodnom tradicijom balkanskih Srba. Na ovo su upozoravali još Natko Nodilo i naročito najveći srpski etnolog Veselin Čajkanović, koji je svoju težišnu tezu o srpskom vrhovnom Bogu izveo iz iz uporednog proučavanja lužičkog i balkanskog duhovnog nasleđa. Tako je glavni bog severnih Srba bio Svantovit, čije se veliko svetilište nalazilo na ostrvu Rujan u Baltičkom moru, sa primanjem hrišćanstva postao je Sveti Vid ili jedan od najvećih srpskih praznika Vidovdan.

U Lužici se i danas izvodi ritualno ubijanje petla („zabijanje kokota”), kao i kod nas, na Sv. Maru. O Božiću idu po selima “kolede” (“camprovanje” i ”zapust”). O Vaskrsu se šaraju jaja u fantastičnim bojama i pravim umetničkim radovima sličnim čipki , kakvih nema nigde osim u nas: muzejska zbirka u Kotbusu čuva više stotina ovakvih unikata. Kult konja i jahanja, kao trag slavnih vremena i kultnog značenja ove životinje izvodi se na svakom Vaskrsu i Ivandanu, kad Srbi, svečano obučeni ponovo jašu Lužicom. Posle toga igraju svoje staro srpsko kolo („serbska reja”) uz pratnju gajdi („mehova”), i gusala („husle”). Stari instrumenti i arahična srpska muzika nezaobilazni su na svakom prelu , gde se i danas okuplja omladina.

Istorija im, dakle nije bila naklonjena, ali su se od milionskog naroda svela na oko 70.000 manjinaca na ostrvu između reka Špreve i Odre, koje ponosno nazivaju Srbija. Danas su priznati u pokrajinama Saksonija i Bradenburg; pomaže ih i poštuje Savezna vlada u Bonu, imaju svoje ustanove, banke, škole, muzeje, pozorišta, radio i televiziju. U svakoj prilici gordo ističu Srbija i srpstvo i to im se danas uvažava. Ulice u Kotbusu i Budišinu, sada nose, pored nemačkih i srpske nazive. Čuvaju svoju hiljadugodišnju kulturu i nacionalnu posebnost ne samo u odnosu na Nemce, nego na njima susedne Poljake i Čehe.

Ali ono što najviše pleni je nacionalna svest današnjih Lužana. „Mi smo bolji Srbi od vas” rekao mi je na rastanku jedan stari Srbin sa Špreve, reke koja protiče kroz Berlin. „Održali smo se uprkos svemu dve hiljade godina bez ičije pomoći”. U suštini, hteo je da kaže što i prvi stihovi lužičke narodne himne:

”Srpsku slavu, srpski jezik, nasilje neće ugušiti
Jer srpstvo se ponovo po Lužici širi….”

Izvor: Web-tribune.com

ПОСТОЈИ ЛИ ИСТОРИЈА СРБА ПРЕ НЕМАЊИЋА?

Време у којем Срби играју значајнију улогу на историјској позорници најчешће се рачуна од година владавине Стефана Немање. Шта се дешавало пре овог периода? Ко су били српски владари и које су титуле носили? Постоје ли о њима писани подаци?

Историја средњовековне Србије за већину почиње Стефаном Немањом. О српским владарима и великашима који су ранијим вековима постављали темеље српској држави веома мало се зна ван уског круга историчара. Јавност је често окупирана данас популарним и потпуно ненаучним теоријама о Србима као „народу најстаријем“. Трагајући за наводном античком прошлошћу Срба, заборављамо на документоване личности из наше историје које су неоправдано запостављене. Мало ко је чуо за Јована Владимира, првог српског свеца, или Михајла, краља Дукље и првог српског краља. Међу заборављеним јунацима српске средњовековне историје је и његов син, Константин Бодин.

Један од најчешће навођених и тумачених писаца историје народа је Константин Порфирогенит, византијски цар из династије Македонаца, који је живео у десетом веку. Порфирогенит је написао важно дело, „Спис о народима“ или „О управљању царством“, у којем се, између осталих, помињу и Срби. Описујући догађаје који су предходили његовом рођењу, аутор са незадовољством истиче да:

Тамошња племена Хрвати и Срби и Захумљани и Травуњани и Конвљани и Дукљани и Пагани, одвојивши се од царства Ромеја, постадоше самостални и независни, не покоравајући се никоме. Ова племена, како кажу, немају архонте (тј. кнезове), већ само старце жупане, на исти начин као и остале Склавиније.

Овај пасус Порфирогенитовог дела важан је за разумевање титула које су српски владари уживали у десетом веку. Привилегију старца или жупана носио је и Стефан Немања. То наводи на закључак да се све до краља Стефана Првовенчаног, владар Срба називао старцем или жупаном.

Мапа раносредњовековног Балкана

Међутим, новооткривени печат из истамбулског археолошког музеја сведочи да је Константин Бодин, српски владар из друге половине XI века, носио краљевску титулу. Бодин је био син првог српског краља – Михајла, па се намеће мишљење да је титулу задобио правом наследства. Међутим, овакве привилегије је могао да одреди само византијски цар и оне нису део наследне традиције. Како је онда овај српски владар постао краљ?

Михајло Војислављевић је крунисан 1077. године, за шта је добио потврду од папе Гргура VII. Средиште српске државе тада је било нешто јужније од простора на коме се касније уздигао Стефан Немања и његови наследници, у области Дукље или Зете. О његовом сину, Константину Бодину многи уважени хроничари XI и XII века су писали са посебним уважавањем. Ана Комнина, ћерка једног од највећих византијских царева Алексија I, уврстила је Бодина у своје хронике. Пишући о акцијама противника свога оца, Константина Мономахата, она каже да је он:

Бодина и Михајла, егзархе Далмата, учинио је својим пријатељима, помоћу писама и поклонима придобио њихову наклоност, отварајући тако себи многа врата.

Зетски краљ Михајло, отац Константина Бодина: ктиторски портрет из цркве Св. Михајла у Стону, XI век

Бодинов утицај и углед у царству можемо читати између наведених редова. Један од највећих царевих противника потрудио да задобије пријатељство српских владара.

Хроничари са царског двора извештавају и о великој побуни против царске власти која је избила на простору данашње Македоније. На њено чело је стао Константин Бодин.

Прве године његовог царства народ Срба, крену да потпуно освоји Бугарску. . . Истакнутији људи бугарске замоле Михајла, који је био владар, да им помогне и с њима се удружи и да им свога сина да га прогласе царем Бугарске и да се тако ослободе превласти и окрутности Ромеја. Он им се радо одазове и сабравши 300 својих људи предаде их своме сину Константину, званом и Бодину и пошаље их у Бугарску. . . И наста страшна битка и још страшнији пораз Ромеја.

Након велике победе, Бодин је проглашен у Призрену за цара, под именом Петар III, у покушају да се обнови Самуилова држава која је срушена пола века раније. У почетку је имао успеха. Његова војска је освојила Скопље и Ниш. Међутим, показало се да побуњеници немају довољно снаге да се дуготрајно супростављају византијском цару. У бици код Пауна на Косову Бодин је поражен, заробљен и одведен, најпре у Цариград а потом у Антиохију. Међутим, успео је да се ослободи и врати у своју престоницу Скадар. Политику је ипак променио и византијском цару више није, макар јавно, одрицао послушност.

Највећи непријатељ Византије у том периоду су били Нормани, предвођени неустрашивим Робертом Гвискардом. Алексије I Комнин је уврстио Бодинов одред у своју војску. Гласине о приступању Бодинових трупа, истих оних који су потукли Византинце у Бугарској, значиле су подизање морала византијској војсци и веће шансе у даљем ратовању. Као награду за верност и помоћ српске војске Константин Бодин је проглашен за краља.

Овај податак нам потврђују и каснији догађаји. Почетком XIII века жупан Стефан Немања и његов брат Сава траже краљевску круну од римског папе Хонорија III. Папа је прихватио њихов захтев па је средњи Немањин син постао Првовенчани краљ. У свом захтеву, Сава и Стефан Немања истичу да им право на круну припада још од „првог отачаства краљевства“, која се зове „велико краљевство од прва“. Немањини синови, дакле, указују да је Србија већ била краљевина, те да је титула коју траже припадала њиховом претходнику – Константину Бодину.

Печат српског владара из друге половине једанаестог века представља праву малу револуцију у откривању историје преднемањићких Срба. Оскудни писани подаци и непостојање споменика културе који би сведочили о поменутом периоду у великој мери су успоравали пут историјске науке. То, међутим, не значи да археолошка испитивања у будућности неће довести до нових сазнања која би могла да прошире интересовање за српску историју и у овом правцу. Историја нашег народа пре Стефана Немање мора и може бити проучавана и публикована озбиљније него данас.

Колико је чврста граница између родоначелника династије Немањића и његових предака показује чињеница да се чак и данас не може поуздано говорити о оцу Стефана Немање, из уџбеника свима познатог Завиде. Родослови Немањића започињу Немањом или ређе његовим оцем. Сви иза ове замишљене црте као да не постоје. Питање које понекад многима прође кроз главу налази се у наслову овог текста, и гласи „Постоји ли историја Срба пре Немањића?“ Примери као што је Константин Бодин дају одговор и показују континуирани правац напредовања српских владара. Титула коју је понео Бодин поново је припала Стефану Првовенчаном. Касније су исту титулу уживали краљеви Владислав, Урош, Драгутин, Милутин и други. На послетку, краљ Душан се 1346. године крунисао за цара. На путу од варварског племена Срба, како нас је Порфирогенит описао, па до царства које је закуцало на врата Цариграда, заслуге имају и данас помало митске личности као што је Константин Бодин. Заборављен и велики! www.akademskikrug.rs 

Стеван Мартиновић

Potraga za ubicom u Novom Bečeju...!

NOVI BEČEJ- Crna serija zverskih napada na nemoćne starice koja je proteklih dana potresla Srbiju, nije mimoišla ni Vojvodinu. Anđelka Azuicki (88) iz Novog Bečeja, ubijena je u trošnoj kućici u ulici 5. oktobra, u kojoj je nakon muževljeve smrti, živela sama poslednjih dvadesetak godina.

Beživotno Anđelkino telo u petak je pronašla jedna meštanka i obavestila policiju koja je zatekla krvav leš i premetačinu staričine sirotinje. Bez posebnog objašnjenja, policajci koji su obavljali uviđaj nisu dozvolili reporteru Kurira da slika kuću u kojoj je izvršen zločin. Komšije s kojima smo razgovarali zatečeni su onim što se desilo, jer su čuli da je starica krhke građe najpre bila zverski mučena a onda usmrćena.

Željko Perić

Željka Perića, inače penzionisanog policajca koji je tokom profesinalne karijere bio svedok raznih situacija, pa i izvršenja jedne smrtne kazne, ovaj zločin nije ostavio ravnodušnim:

- Samo okoreli zločinac može da se ustremi na bespomoćnu ženu i okrvari ruke. Ne iznenađuje me ovakva hronologija zločina u Srbiji i to što su usamljene starice i starci na meti nemilosrdnih razbojnika, silovatelja i ubica. Otkad je ukinuta smrtna kazna, značajno se povećao broj najtežih krivičnih dela- predočava Željko. Njegova supruga Milka navodi da je Anđelka bila povučena  u sebe i da nikog od komšija nije posećivala:

-Anđelka je bila sitne građe, kao paučak. Nije imala više od 40 kilograma. Kuću nije često napuštala,ali se na ulici svima uljudno javljala. Izdržavala se od male penzije pokojnog supruga sa kojim nije imala dece- kaže ona.Zrenjaninska  policija još uvek se nije zvanično oglasila, ali intenzivno radi na rasvetljavanju ubistva.

Ulica smrti

Pre samo mesec i po, u našoj ulici poginula je biciklistinja kad ju je udario kamio za odnošenje smeća. Nakon ovog zločina, strah i nesigurnost uvukli su se među nas. Kapiju više ne zaključavamo s prvim mrakom nego i preko dana. Očekujemo da policija što pre reši ovaj slučaj- kaže Milka.

S.U. Kurir

UHAPŠEN - Pokušao da pobegne iz zemlje...

Policija je uhapsila šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića, koji je danas pokušao da napusti zemlju, ekskluzivno saznaje "Blic".

Miroslav Bogićević

Bogićeviću su lisice stavljene na beogradsko aerodromu "Nikola Tesla" pre nekoliko sati.

 

Protiv vlasnik koncerna „Farmakom MB“ policija je nedavno završila istragu zbog sumnje da je uzimanjem kredita oštetio "Privrednu banku" i državu za više od 20 miliona evra, a prethodnih dana se spekulisalo da je njegovo hapšenje samo pitanje dana.

 

Kako se sumnja, Bogićević bankama duguje više od 450 miliona evra, dobavljačima blizu pet milijadi dinara, a Poreskoj upravi još 1,6 milijardi dinara.

Blic online

U vozilu hitne pomoći prevozio...Radnik Hitne pomoći fotografisan je u Novom Sadu kako ambulantnim vozilom

021.rs | Blic online| Foto: 021.rs | 

Radnik Hitne pomoći fotografisan je u Novom Sadu kako ambulantnim vozilom prevozi kupus.

Vozač Hitne u nabavci

U Zavodu za hitnu medicinsku pomoć su za 021.rs potvrdili da se radi o njihovom vozilu i da je vozač sankcionisan. Doktorka Mirjana Bursać kaže da će Etički odbor Zavoda doneti odluku o ovom slučaju, kao i da pacijenti nisu bili ugroženi, jer je ovo bilo transportno, a ne urgentno vozilo.

 

- Na spornoj fotografiji nalazi se vozač sanitetskog transporta Zavoda. S obziromda se Zavod bori protiv zloupotrebe korišćenja službenih vozila, prošle godine je uveden pravilnik o njihovom korišćenju, te se svaki prekršaj sankcioniše. Ovaj vozač će biti suspendovan do daljnjeg, odnosno dok Etički odbor Zavoda ne utvrdi pravo stanje stvari i ne donese odgovarajuće mere.

 

Napominjemo da nije bilo u pitanju vozilo urgentne ekipe, tako da Novosađani nisu ni u jednom momentu bili oštećeni u pružanju hitne medicinske pomoći - kaže doktorka Bursać.

Novosađanin koji nam je poslao fotografiju navodi da je ona nastala u petak, ispred firme "Elektroreklam" na Novosadskom putu u Veterniku. 

- Vozilo se tu parkiralo, a iz njega je izašao čovek u odelu Hitne pomoći. Prišao je prikolici i uzeo jedan džak. Uneo je u kombi i potom otišao. Mislim da niko više nije bio sa njim u kolima - priča autor fotografije za koju kaže da je nastala u 09.37 ujutru.

  Podsetimo, ovo nije prvi put da se službena vozila koriste za prevoz kupusa. Naime, prošle godine je tako uhvaćen radnik Ministarstva finansija, koji je posle suspenzije vraćen na posao.

- Službenim vozilom Ministarstva finansija po futoški kupus

Državu (građane) ojadili za milijardu evra! Kada se saberu najveće optužnice protiv srpskih biznismena i podaci iz predistraga,

Kada se saberu najveće optužnice protiv srpskih biznismena i podaci iz predistraga, ispada da su država, firme i banke oštećene za milijardu evra, pišu Novosti.

Izvor: Medija centar Beograd

Samo trojica biznismena koji su ovih dana u centru pažnje javnosti, a koje zovu "braća po kreditima bez pokrića", Goran Perčević ("Interkomerc"), Miroslav Bogićević ("Farmakom") i Željko Žunić ("Beohemija"), duguju bankama, ali i državi, na ime poreza, više stotina miliona evra.

Na kolena su, prema prvim informacijama, bacili Univerzal banku, Agrobanku, Srpsku banku, ali i Dunav banku. Na ovaj način gotovo su mogli da uruše srpski bankarski sistem.

Klupko malverzacija polako je počelo da se odmotava prošlog vikenda hapšenjem Perčevića, za početak zbog 34 zajma bez pokrića, ukupne vrednosti 1,4 milijarde dinara, uzetih od Univerzal banke.Predistraga je u toku kada je reč o Bogićeviću i Žuniću, i uskoro bi mogla da se završi. Ova tri imena pojavljuju se u gotovo svakoj banci koja je bila ili jeste u državnom vlasništvu. I sam premijer Vučić rekao je da ovakve mahinacije nisu mogle da prođu bez određenih političkih zaleđina.

Modus za pljačkanje bio je u svakoj banci isti. Uzimani su višemilionski krediti, a kao zalog su, čak i više puta zaredom, davane iste parcele, hangari, poslovne zgrade, jalovina, pa čak i roba. Gotovo zvuči neverovatno da je Perčević za neke kredite garantovao suhomesnatim proizvodima, čija je vrednost bila daleko ispod uzetog kredita, a dešavalo se i da novim zajmovima garantuju vraćanje starih kroz produženje roka dospeća.

Ovoj trojki "društvo pravi" i biznismen Dragan Đurić, vlasnik "Zekstre" i "Veterinarskog zavoda Zemun", koji, prema poslednjim informacijama, bankama duguje najmanje 50 miliona evra!

N1 info

SKANDAL U NJU DŽERZIJU Na časovima religiozna učiteljica, posle nastave pohotna razvratnica

Linda Hardan (21) nedavno se zaposlila kao nastavnica na zameni u srednjoj školi na području grada Vejna u američkoj saveznoj državi Nju Džersi. Ali, tek što je počela da predaje, napravila je ogroman prekršaj.

Linda je šokirala sve u školi u kojoj se privremeno zaposlila

Naime, Linda je započela vezu sa jednim od svojih maloletnih đaka i imala seksualne odnose sa njim. Dečak ima 16 godina i posle nastave u četvrtak ga je sačekala ispred škole, odvezla ga na nepoznatu lokaciju i sa njim imala seks u kolima.

 

Ne zna se ko ih je uhvatio na delu, ali Linda, inače vrlo religiozna muslimanka koja je u školu nosila i maramu na glavi, već sutradan je dobila prijavu za seksualno uznemiravanje maloletnika.

 

Ako bude bila proglašena krivom po svim tačkama optužnice, mogla bi da dobije 17 godina zatvora. Za sada, sud joj je odredio kauciju od 250.000 dolara, a u školi u kojoj se privremeno zaposlila bili su šokirani i razočarani ovim saznanjem. 

Blic online

Dobila batine od bahatog vozača, Udarao me je gde je stigao dok su moja deca sve to gledala, vrištala i plakala

Miljana Leskovac | Blic online | Foto: P. Dimitrijević |

Udarao me je gde je stigao dok su moja deca sve to gledala, vrištala i plakala. Njihovi krici odzvanjaju mi u glavi svake noći kad legnem da spavam.

Batinaš odgovara samo prekršajno: Ivana Popović

Ovako za “Blic” priča Beograđanka Ivana Popović (38) koju je 12. novembra, oko pola osam ujutru, usred Nebojšine ulice u centru Beograda pretukao bahati vozač. Nakon što je nesrećnu ženu besomučno izudarao naočigled troje male dece, ovaj huligan star oko 25 godina dobio je samo prekršajnu prijavu.
 
- Vozila sam petogodišnjeg sina u vrtić i dvojicu starijih od osam i 12 godina u školu. Dečko je stao kolima ispred nas i nije se pomerao. Svirnula sam mu dva-tri puta. Jednom mi je pokazao srednji prst, ali se i dalje nije micao - priseća se Ivana.
 

Mene saslušali, njega pustili Čim se njen napadač smilovao da krene, Ivana je počela da ga prati. Parkirao se kod Instituta za plućne bolesti. Ivana se zaključala sa decom u kolima i tako sačekala dolazak policije. - Policajci sa Savskog venca legitimisali su ga i uzeli izjavu. Međutim, policajci sa Vračara ništa nisu hteli da urade. Mene su samo legitimisali, bez namere da me saslušaju, a njega su pustili - revoltirano kaže Ivana Popović, koja je policiji dala povrednu listu.

 
Iza njih se, kaže, uveliko stvarala kolona. Pomislila je da je vozaču ispred pozlilo, pa je izašla da proveri.
 
- Kucnula sam mu na prozor da vidim da li je dobro. On je otkopčao pojas, a onda je usledio udarac pesnicom kod slepoočnice. Zamutio mi se vid, nisam znala šta se dešava. Tukao me je gde je stigao. Uvo mi je procurilo, slomio mi je zub pa je krv liptala iz usta, a glava me je ludački bolela - priseća se nesrećna žena.
 
Troje male dece vrištalo je i plakalo u kolima.
 

Prijava Iz MUP-a smo dobili potvrdu konflikta koji je izazvao B. R. i objašnjenje da je dežurni sudija naložio podnošenje prekršajne prijave.

- Nikome nije palo na pamet da izađe da mi pomogne. Uspela sam da dođem do svog auta i uzmem telefon, ali ga je on razbio u paramparčad vičući: “Nećeš ti nikoga da zoveš, mamicu ti...” - kroz jecaje priča Ivana.
 
Stariji sin koji ima mobilni telefon uspaničeno je pozvao oca i ponavljao: “Tata, ovaj ubi mamu”. Kada je video da žena leži sklupčana na trotoaru, napadač se vratio u automobil.
 
- I ja sam se vratila u automobil i preko sinovljevog telefona obavestila policiju. Činilo mi se da ću pre smrt da dočekam nego patrolu na Vračaru - ogorčeno se priseća Ivana.
Blic online

Pretukli ga pored policijskog...Kasno uveče 22. novembra u centru Čelareva T. N. (22), M. M. (24) i S. K. (22) presreli su i pretukli sugrađanina Aleksandra Petkovića (29).

Strgnuli mu i lančiće: Aleksandar Petković

Sve se dešavalo neposredno pored parkiranog policijskog “pežoa”, dok su dvojica policajaca sedela u obližnjoj kafani “Grafit”.
 

Kada je Petković sa Markom Milanovićem (20) izašao iz kafića “Dispetto” i pošao prema svom automobilu, trojica napadača su se ustremili na Petkovića, oborili ga na zemlju i pretukli ga šakama i nogama, a jedan mu je otrgnuo tri zlatna lančića sa vrata i stavio ih u džep. Milanovića nisu dirali. Tuču su zaustavili slučajni prolaznici koji su pomogli Aleksandru da uđe sa Milanovićem u automobil i pobegne. Za njima su u drugom autu jurili napadači, ali ih nisu stigli.
 

Ne poznaje napadače Aleksandru su nanete teže povrede i ukazana mu je pomoć u Kliničkom centru u Novom Sada i sada je na kućnom lečenju u Čelarevu. Roditelji T. N. juče su vratili lančiće vlasniku. Petković tvrdi da sa napadačima nikada nije imao nikakav kontakt i da ih ne poznaje.

 

- Nisam mogao da se setim nijednog broja, pa sam pozvao sestru da obavesti policiju, što je ona i uradila, ali policajci dugo nisu došli. Prošlo je više od 20 minuta, a meni je bilo sve gore, povrede su bile teške. Opet sam zamolio sestru da pozove hitnu, koja je stigla iz Bačke Palanke pre nego policija iz Čelareva - priča pretučeni Petković, koji je poznat kao sportski radnik i fudbalski sudija nižeg ranga. 

Blic online

PREŽIVELA BMW SMRTI: Moju unuku su od smrti delile sekunde!

Milica je u očajnom stanju jer je izgubila drugove, a među njima i najbolju prijateljicu Anastasiju, kaže za Kurir Miličin deda

BEOGRAD - Milica je u teškom stanju, ono malo što nam je rekla bilo je dovoljno da shvatimo kroz kakvu je strahotu prošla. Moja unuka se bukvalno borila za život i za to je imala svega nekoliko trenutaka. Ona to neće moći da zaboravi dok je živa.

Zabrinut... Miličin deda

Ovo je za Kurir juče izjavio deda Milice Jokić (18), preživele putnice iz BMW koji je uleteo u Dunav. Miličinog dedu zatekli smo juče ispred zgrade u kojoj živi s unukom i svojom ćerkom. Kaže da je Milica u teškom stanju, da se ne odvaja od majke i da nije sposobna da priča o tragediji koja se dogodila.
- Mnogo joj je teško i nema snage da govori o onome što se desilo. Pored svega što je preživela, u očajnom je stanju jer je izgubila drugove, a među njima i najbolju prijateljicu Anastasiju. Želi da njenim roditeljima izjavi saučešće, ali ju je strah da neće imati snage za tako nešto - kazao nam je Miličin deda.

On dodaje da je Milica dete razvedenih roditelja i da je sve ovo što joj se desilo još jedna trauma za nju.
- Ova tragedija će je pratiti ceo život. Niko od nas ne može ni da pomisli kako joj je bilo u trenucima kad se borila za goli život. Na njoj vidim koliko je to strašno. Samo mogu da se nadam da će to što pre uspeti da prevaziđe - kaže sa suzama u očima deda preživele devojke.

(J. R.)

Urgentni centar
LEKARI O OPERACIJI OLJINOG SINA

Sin Olje Bećković Luka Višnjić oporavlja se u Urgentnom centru.
Luka je slomio ruku, a danas bi trebalo da se odluči da li je neophodna operacija. Osim toga, mladić nema druge povrede i njegovo opšte stanje je dobro - navodi izvor Kurira iz Urgentnog centra.

 Kurir