KAKVE SU STVARNO ŠVEĐANKE?

UŽIVANJE PO SVAKU CENU

     Pet godina rada, 5 hiljada intervjuisanih osoba, 57 pitanja u svakom upitniku i obrada podataka u kompjuterima da bi se došlo do zaključka o seksualnom ponašanju žena.

    Ovog puta su se ljudi mnogo više zainteresovali za taj izveštaj nego ranije.

  Naime, izveštaj su pripremile dve žene, po ubeđenju lezbejke, koje žive zajedno. Izveštaj govori o seksualnom ponašanju švedske žene.

   Cela generacija 'latin lavera' sanjale su o Šveđankama, ne toliko zbog njihovih intelektualnih sposobnosti koliko zbog njihovog fizičkog izgleda i glasovitog temperamenta.

    Šveđanka Mej Brit Bergstron-Valan i Dankinja Hofner Nilsen koje su vršile istraživanje, ubeđene su da je njihovo prethodno iskustvo (obe su bile udate pre nego što su postale lezbejke) pozitivno uticalo na formulisanje pitanja u upitnicima. Isto tako su se lakše suočile sa sklonošću Šveđana i Šveđanki prema istom polu baš zbog svojih novootkrivenih osećanja.

KAKVI SU REZULTATI

    Prvi podatak pokazuje da intervjuisane osobe osećaju ogromnu potrebu da budu seksualno nezavisne. Simptom te nezavisnosti pokazuje se u odgovorima o mastrurbaciji. Ako je švedska žena nezadovoljna partnerom, ona traži još ili otvoreno masturbira za vreme koitusa. Na taj način 96 odsto ispitanih žena doživi orgazam. S tim u vezi počela je da se koristi nova reč 'orgazmirati', što označava aktivni glagolski način u odnosu na stari načina (pasivni): doživeti orgazam.

    Šveđanka orgazmira na bilo koji način ne očekujući od muškarca da joj u tome pomogne. Jedna mlada devojka ovako je opisala orgazam: 'Fizičko osećanje, uživanje, koje se širi preko butina i stomaka dovodeći do ekstaze. Kada penis ulazi, čini se kao da vagina odlučuje o sudbini sveta'.

    Nezavisno od toga da li vode ljubav sa muškarcima, 81 posto Šveđanki masturbira. Samo 3 odsto žena ne uspevaju da dožive na taj način pravo zadovoljstvo. Šveđanke mastrurbiraju na različite načine: rukom, vibratorom (27%) kao i raznim drugim predmetima!

    Vibrator je jedan od glavnih junaka istraživanja. Prisutan je u 85 odsto kuća (u 96 odsto u kućama u kojima žive same žene) i često se upotrebljava u dogovoru sa partnerom pre, posle ili čak za vreme seksualnog odnosa. Navode se dva zanimljiva primera: jedna 70-godišnja žena koristi vibrator redovno, dok druga, 41-godišnjakinja, koja živi sama, ima 17 različitih vrsta vibratora i to sa posebnim dodatcima.

    Neke žene su izjavile da od različitih muškaraca traže rauličite usluge: recimo, neke žene osećaju potrebu da se 'druže' sa dva muškarca. Jedan treba da bude intelektualac, a drugi dobar ljubavnik. Polovina švedskih žena ne odbija, u principu, avanturu sa istim polom ili stalnog partnera istog pola. Čak 60 odsto žena koje priznaju takvu sklonost ne definišu se kao lezbejke. One traže nežniji i manje brutalan odnos nego sa muškarcima.  

ŽIVELE ŠVEĐANKE

    I pored toga, istraživanje dokazuje da Šveđanka nije u principu neprijatelj muškaraca. Ona pokušava da pomogne muškarcu u prevazilaženju njegovih strahova, želi da mu pomogne da se više ne plaši da legne sa njom u krevet (mnogi švedski muškarci smatraju se prosečnim ljubavnicima, santama leda, gnjavatorima).

    Da bi ubedile svog partnera u to da je dobar ljubavnik, 26 odsto Šveđanki simulira orgazam. Većina tih glumica seksa nije zadovoljna svojom glumom u krevetu jer smatra da je takvo ponašanje dokaz njene slabosti i nepravilnog odnosa sa muškarcem.

    Zbog toga samo retke od njih istraju u svojoj prevari duži period. Iznenađenje ankete je podatak da 70 odsto žena želi da ima još jednog partnera, pored svog svakodnevnog - takozvanog, dojebnika. Gotovo trećina žena u potrazi za ljubavnikom sasvim iskreno razgovara o toj svojoj želji sa svojim partnerom, 21 odsto žena bez većih trauma živi u 'slobodnom' braku i 12 odsto ispitanih žena ubeđeno tvrdi da je takva 'varijabilnost' odličan seksualni stimulans za stalnu vezu.

    Mnoge žene, pogotovo one malo starije, priznaju svom partneru pravo da ima i drugu, pa od njih i mnogo mlađu ženu, ali samo tada ako se sve završava na seksu i ako se 'ona druga' nije pretvorila u opasnu rivalku.

    Istraživanje dva psihologa vrlo je dobro primljeno u Švedskoj i mnoge novine posvetile su mu puno svog prostora. Ne zbog toga što se u seksualnom izveštaju govori o nečem što već nije bilo poznato, već je bilo važno da Šveđanke shvate da su 'normalne'.

    Feminističke organizacije komentarisale su izveštaj rečima da je 'žena u zemlji svakako značajnija od muškarca, a da, osim toga, ljubav vodi mnogo bolje od muškaraca. Negativno su reagovale samo crkva prema kojima o nekim intimnim stvarima ne bi trebalo govoriti, a još manje objavljivati ih.

ŠVEĐANKINA LJUBAV

 Švedski sociolog Samjuel Isakson, tvrdi da Šveđanka nikad ne bi javno negirala ono što je tajno izjavila u anketi: 'U Švedskoj, ljudi ne ubijaju zbog ljubavi, nisu ljubomorni, prihvataju situacije onakvima kakve one jesu. Ne prave znog njih tragediju. No, žene su bezosećajne, iako to ne žele da priznaju'.

   Ekspert za pitanje bračnog i vanbračnog para, Tomas Sandbi, smatra da Šveđanke pod 'ljubav' podrazumevaju krevet, a ne osećanja. Feministkinje tu njegovu tvrdnju istovremeno potvrđuju i poriču, jer one prihvataju da je švedska žena odlična u krevetu, ali ne prihvataju predstavu o njoj kao o seksualnom objektu.

    Lena Svenson, psiholog, i Cecilija Stin Džonson, novinar, ovako govore o Šveđankama: 'One su vrlo nezavisne i slobodne. Već u školi ih uče da je brak samo muka, a deca samo briga. Kod kuće joj objašnjavaju da je nevinost najveća glupost i uskoro je upućuju na uzimanje kontracepcijskih sredstava. Niko joj, međutim, ne govori o osećanjima. Kada švedska devojka dođe do puberteta zna da mora što pre da legne u krevet sa muškarcem, iako u 99 odsto slučajeva ništa ne oseća oprema njemu. Obavi tu 'dužnost' i često se u tog muškarca zaljubi sasvim spontano.

    No, recimo da su njeni partneri više zainteresovani za sport i piće nego za nju i ljubav. Zbog toga često trči u sagrljaj strancima, ne onima koji žive u njenoj zemlji, već negde drugde, gde je niko ne zna, i gde je niko ne kontroliše. Kada se vrati kući, nije zadovoljna svojim sunarodnjakom i na sve načine pokušava da dostigne seksualno zadovoljenje.

    Bilo je različitih reakcija na rad ova dva psihologa-žene, pa ipak se nije digla velika prašina. Kako je rekla jedna osoba iz ministarstva za zdravstveno osiguranje:

   'U našoj zemlji se može govoriti o svemu i svačemu, zbog toga i nema potrebe da se taj seksualni izveštaj posebno komentariše.

    Ako danas znamo kako se ponašaju Šveđanke, šta hoće i zašto to hoće, to može biti samo vrlo pozitivno'.

www.conopljanews.com

DISNOTOR U B. GRADIŠTU: ČABA NASLEDIO ŠURJAN PALA-VIDEO

BAČKO GRADIŠTE -

Disnotor, zabijačka, karbinje, svinjokolj sinonimi za male proslave koje su odvajkada služile da se porodica okupi a domaćin naoruža neophodnim mesnim i mesnoprerađivačkim delikatesima za nastupajuću zimu. Kako nekad tako i danas.

Sedamdesetsedmogodišnji Pal Šurjan iz Bačkog Gradišta, pritisnut godinama ne pravi više disnotor kod svoje kuće. Palicu domaćina predao je sinu Čabi kojem pomaže savetima i iskustvom iako se mnogo toga promenilo.

"To je više bio skup porodice na kojem smo jeli i pili. Nije to bio neki veliki posao. Deca su pomagala ono što su mogla i igrala se. Odrasli su radili, sekli i mleli meso, topili mast i drugo",  priseća se Pal Bači.

RTV (Nenad Jovićević)

Slamu, kojom se nekada prljila dlaka zamenio je brener a oraniju sa vrućom vodom savremeni kompresor. Ipak, tradicionalni doručak od pečene krvi, koji posluži domaćica, sačuvao je zavodljivost prošlih vremena.

"Prethodni dan ili ujutru izdrobim suvi hleb koji posle prelijem krvlju i sve to ispečem. Dodam malo belog luka i poslužim sa kiselim kupusom. To ide pre nego što ispečemo meso i sve ostalo", kaže snaja i domaćica Piroška Šurjan.

 Nakon dobrog fruštuka, koji itekako prija iako se obavlja s nogu, nastavljaju se čarolije spremanja hurki, kobasica, džigernjača, švargli, čvaraka i drugih đakonija. A da bi posao išao kao podmazan, s vremena na vreme, zalije se dobrom, iz kućne radinosti, kerte palinkom.

RTV

SANKCIJE ZATRPALE SRBIJU POVRĆEM IZ EU!

NOVI SAD - Tekuća godina, pre svega zbog loših vremenskih uslova, bila je izuzetno nepovoljna za većinu povrtarskih vrsta. Sankcije EU prema Ruskoj federaciji dovele su do prekomernog uvoza na domaće tržište povrtarskih proizvoda iz zemalja članica EU, koje su ostale bez velikog tržišta.

To su, pored ostalih, teme ovogodišnjeg naučno-stručnog skupa na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, namenjenog unapređenju proizvodnje.

RTV

Novi Kneževac na ivici opstanka, mladi odlaze...!

NOVI KNEŽEVAC -

U Novom Kneževcu, opštini sa oko 12 hiljada stanovnika na severu Banata, sve je manje radnih mesta, mladih se sve ređe odlučuju za poljoprivredu, a sve češće na odlazak iz ovog grada na Tisi, nekada razvijenom delu Vojvodine.

U budžetu opštine je skromnih 400 miliona dinara, što je nedovoljno da se obezbedi normalno funkcionisanje vitalnih službi i institucija. Za važnije infrastrukturne projekte i investicije, kao što je završetak kanalizacione mreže, Novi Kneževac može jedino da računa na pomoć iz drugih, pre svega pokrajinskih fondova.

RTV (Martin Martinov)

"Ukupna vrednost te investicije je oko 750 miliona dinara. Do sada je uloženo blizu 250 miliona dinara. Dogovoreno je da pokušamo da sredstva obezbedimo iz Fonda za kapitalna ulaganja i imamo čvrsta uveravanja da će do realizacije tih sredstava i doći", kaže za RTV Dragan Babić, predsednik opštine Novio Kneževac.

Za dalji razvoj opštine važna su ulaganja u poboljšanje infrastrukture u poljoprivredi. Tu strategiju mora pomoći i država konkretnim merama i subvencijama, a time bi, nadaju se u novokneževačkoj lokalnoj samoupravi, bio makar ublažen odliv mladih ljudi iz tog kraja.

"Mi naše probleme možemo da rešimo samo na jedan način. Da se pojača angažovanje republičke vlasti, te da se donesu uredbe koje bi doprinele osnaživanju upravo onih građana koji žele da se bave poljoprivredom", veli Babić.

Sever Banata sve je siromašniji. Plodna zemlja, reka Tisa, teoretski su prednosti novokneževačke opštine. Međutim, od nekadašnje privrede nije ostalo mnogo, a nakon privatizacije, uspešno radi jedino "Aleva".

Od blizu 12 hiljada stanovnika opštine Novi Kneževac, dve hiljade i 400 su penzioneri, a oko dve hiljade mladih je bez posla. U selima novokneževačke opštine svaka treća kuća je prazna, a za 2-3 hiljade evra može se kupiti pristojna kuća u ovom delu Banata. Sever Vojvodine zaslužuje više.

RTV

UKRALI MILIONE Uhapšeni pljačkaši koji su obijali kuće u Novom Sadu

RSS Feed Widget

Tanjug | Blic online

Novosadska kriminalistička policija uhapsila je J. D. (1962) i D. S. (1977), za koje postoji osnov sumnje da su, na području Novog Sada, izvršili više krivičnih dela teške krađe i oštetili vlasnike opljačkanih kuća za višemilionske iznose.

Posle intenzivnog operativnog rada, osumnjičeni su, sinoć, u Novom Sadu, zatečeni u kući čoveka kome su, kako se sumnja, nameravali da prodaju pištolj ukraden neposredno pre toga tokom provale u jednu kuću u Temerinu, saopštio je MUP.
 

Do kuće oštećenog odvezli su se iznajmljenim automobilom, nasilno su ušli kroz vrata terase, a osim oružja su odneli novac i zlatni nakit koji je policija, takođe, pronašla kod njih prilikom hapšenja.

Osumnjičeni su višestruki povratnici u vršenju krivičnih dela, uglavnom teških krađa, zbog čega su, pred domaćim sudovima, više puta osudjivani na kazne zatvora.

Ova krivična dela vršili su u Novom Sadu, ali i u Austriji, Nemačkoj i Češkoj, odakle su, posle višegodišnjih zatvorskih kazni, deportovani u Srbiju.
Policija im je odredila zadržavanje do 48 sati i u tom roku će ih dovesti na saslušanje sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Novom Sadu.

Legendarna Limanska picerija - "Borsalino", najbolji i legendarni konobar na svetu...

Nastavljajući sto godina ranije zacrtanu istoriju, picerija “Borsalino”, i u 21. veku predstavlja, nije preterano reći, značajnu novosadsku instituciju. Malo je naših sugrađana kojima nisu poznate čari njene bašte, skrivene u hladovini dve raskošne lipe, koje pored toga što svojim opojnim mirisom i debelim hladom, preko toplijeg dela godine, raduju čula svih onih koji poslom ili zadovoljstvom prolaze Vojvođanskom ulicom, doprinose zdravom, prirodnom ambijetu ovog dela grada. O lepoti bašte picerije Borsalino, mogu svedočiti svi oni koji od letnje žege, u senci ovih lipa pronalaze prijatno, gotovo vanvremensko utočiše, uz čašu hladnog pića, najčešće točenog piva, koje se ovde služi već skoro 25 godina.

 

Enterijer picerije je prijatan, dekorisan ukusnim prikazima starinskog Novog Sada, a vrhunska usluga i ljubaznost konobara, svakako, oživljava skoro zaboravljene običaje otmenog gostoljublja. Možda kao ubedljiva ilustracija već jedan vek starog kontinuiteta, može poslužiti i činjenica da 20 godina, u “Borsalinu” radi Miladin Marinković, konobar, za koga se mirne duše može reći da je najljubazniji i najprofesionalniji u našem gradu. U okviru ovog ugostiteljskog objekta nalaze se i prostrana sala na spratu, gde su mnogi mladići sa Grbavice proslavili veridbe, venčanja i rođenja svoje dece, kao i lepa, porodična “intim-bašta”, sa podom dekorisanim mermernim mozaikom i zaklonjena nastrešnjicom od čardaklije, namenjena onima koji trenutke odmora radije provode udaljeni od buke novosadskih ulica. Do ove bašte dolazi se kroz vrata u začelju donje sale.

www.borsalino.rs 

Kanadi potrebni radnici - kvalifikovani doseljenici!

Kanada je najavila da će uvesti novi model aktivnog dovođenja ekonomskih imigranata nazvan "Brzi ulazak".

- Taj model predstavljaće 'revoluciju' u načinu privlačenja kvalifikovanih doseljenika i omogućavaće im da se ovde brže zapošljavaju - izjavio je kanadski ministar za državljanstvo i imigraciju Kris Aleksander (Chris Alexander).

 

"Brzi ulazak" biće omogućen od januara 2015. i pružaće veću fleksibilnost i brže ispunjavanje zahteva za radnom snagom za ona radna mesta za koja nema dovoljno Kanađana.

 

Kandidati za rad i useljenje koji imaju važeću ponudu za posao u Kanadi ili nominaciju po provincijskim programima biće brzo pozvani da se prijave za dobijanje statusa stalnog rezidenta.

 

Novi program namenjen je kvalifikovanim i stručnim kandidatima i omogućiće vladinim službama da izaberu najbolje među njima, čak i pre onih koji su trenutno prvi na listi.

 

Očekuje se da će tim programom biti sprečeno nagomilavanje nerešenih zahteva jer će oni biti rešavani najduže do šest meseci od dana kada kandidat dobije poziv za dolazak u Kanadu po jednom od četiri državna programa za priliv kvalifikovane radne snage.

 

"Brzi ulazak" daće ključnu ulogu u izboru ekonomskih imigranata poslodavcima i njihovu savetodavnu ulogu kanadskoj vladi.

 

Od 2006. do 2013. u Kanadu se doselio rekordan broj ljudi po raznim osnovama - prosečno 257.000 svake godine. Prošle godine gotovo 130.000 doseljenika dobilo je kanadsko državljanstvo. 

Blic online

Četiri smrti u dva udesa kod Novog Sada

Trojica drugova iz Begeča poginula vraćajući se s proslave rođendana

Mesto nesreće Foto Fonet

Novi Sad – Trojica mladića iz Begeča, drugovi od detinjstva, poginuli su, jedan sat posle ponoći, u saobraćajnoj nesreći na ulazu u ovo mesto kod Novog Sada. Nastradali su Nemanja G. (22), Srđan V. (22) i Mihajlo Š. (24), koji su se vraćali iz Futoga, iz kafane „Bosanac”, gde su prethodno bili na proslavi Mihajlovog rođendana.

Iako je Hitna pomoć brzo stigla na mesto događaja, lekari su mogli samo da konstatuju smrt trojice drugova.

Udes se dogodio u Ulici Nikole Tesle, kad je „opel vektra” u kojoj su bili mladići sletela s kolovoza i udarila u betonski stub elektromreže. Okolnosti pod kojima je došlo do nesreće još se utvrđuju, a prema nezvaničnim informacijama automobil je sleteo na blagoj krivini kod benzinske pumpe, prilikom preticanja.

Zbog snažnog udara vozila u banderu, Begeč je ostao bez struje, ali i bez fiksne telefonije, koja je koristila isti stub. Radnici „Elektrovojvodine” tokom dana su zamenili oštećenu banderu, a za vreme radova saobraćaj između Futoga i Begeča odvijao se otežano.

Juče oko 7 časova na području Paragova, na sremskoj strani Novog Sada, takođe zbog sletanja s puta i udara u stub javne rasvete, izgubljen je još jedan ljudski život. Od zadobijenih povreda u Kliničkom centru Vojvodine preminuo je 50-godišnji meštanin Sremske Kamenice, koji je usled neprilagođene brzine izgubio kontrolu nad automobilom marke „ford fokus”, saopštila je novosadska policija.

M. M. Politika