Iako je, prema saopštenju Ministarstva finansija, prošlog meseca prvi put ove godine u državnoj kasi zabeležen višak, za mesec dana javni dug je porastao za 100 miliona evra i premašio 67 odsto bruto društvenog proizvoda.
Plan Vlade je da rast zaduživanja zaustavi 2016. godine, a onda da postepeno smanji javni dug. U sekundi država se zadužuje 121 evro, pokazuje gruba računica. Na kraju oktobra, javni dug je premašio 22 milijarde i 200 miliona evra. Naredne godine, za otplatu kredita države biće potrebno oko pet milijardi evra.
"Javni dug mora da raste i sledeće dve i tri godine, jer imamo visok deficit koji ne može brzo da se smanji. U najboljem scenariju dug će moći da se zaustavi tek 2017. i da nakon toga počne da pada", smatra član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.
U komšiluku je, od 2007. godine kada je kriza počela, javni dug u većini zemalja porastao za trećinu. "To jeste trend, ali ono što sve te zemlje čine, ulažu napore u to da deficit vrate u neke normalne okvire, što će zapravo omogućiti smanjenje javnog duga", ukazuje Mališa Đukić iz Beogradske bankarske akademije.
Reforme i štednja, sve to uz aranžman sa MMF, potrebno je za prvi stepenik, a zo je zaustavljanje zaduživanja. "Aranžman sa MMF treba da nam kupi vreme da možemo i dalje da se zadužujemo dok sređujemo državu. A da bismo smanjili deficit, potrebna nam je kredibilna politika, a MMF daje pečat takvoj politici", kaže Vučković.
Ipak, stručnjaci ukazuju i da je moguće da obaveze izmirimo i pre planiranog roka. "Moguća je prevremena otplata postojećih obaveza uz povoljnije zaduživanje u smislu kamatne stope, što takođe može doprineti zaustavljanju rasta javnog duga", podseća Đukić.
Do kraja godine novih zaduživanja ne bi trebalo da bude, jer novca u kasi ima. Test za Vladine mere i novi budžet biće kamata po kojoj će se zaduživati iduće godine. Veći kredibilitet i efikasnost mera znače nižu kamatu, a time i nižu cenu javnog duga.
Press Online
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар