SAD I MAČVANI UVOZE PRASIĆE!

Tradicionalno stočarski kraj, zbog nesigurnog plasmana, sve više se okreće gajenju jagodičastog voća. Oscilacije u ceni stoke naterale mnoge da zasade trešnje i jagode

ŠABAC - Oko 10.000 hektara pšenice zasejano je ove jeseni na poljima oko Šapca, što je nešto više od desetogodišnjeg proseka. Iako su majske poplave načinile veliku štetu, agrarna godina se ipak ocenjuje kao uspešna, ali se smanjuje stočni fond, što stanovništvo uvodi u začarani krug siromaštva.

Na ovo ukazuje Petar Lončar, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu, ističući da je zbog poplava bilo presejano čak 2.000 hektara oranica. Zbog toga je kasnila i berba kukuruza, pa se, tako, i setva ozimih kultura - tritikala, zobi, ječma, pšenice, otegla skoro do kraja novembra. Pozitivno je što su svi ovi usevi u dobrom stanju.

- Pšenica ima dobru cenu, veoma mali su troškovi, pa se seljaci lako odlučuju da je seju, a treba im i slama za stoku, jer smo mi pretežno stočarski kraj. Ipak, prvi put ove godine dogodilo se i to da se iz Mađarske i Nemačke uvoze prasići za tov, što se u Mačvi, tradicionalno poznatoj po svinjarskoj proizvodnji, nije moglo ni zamisliti - kaže Lončar.

Na to što ćemo imati uvoznu pečenicu, nadovezuje se i podatak da je u periodu od samo dva meseca, kilogram žive vage tovljenika sa 200 pao na 140 dinara, a proizvođači tvrde da je minimum isplativosti 160 dinara. Naviknuti na ovakve oscilacije, koje neminovno dovode do velikih gubitaka, seljaci pokušavaju da se “izvade” zasnivanjem voćnjaka, posebno jagodičastog.

- Ove jeseni najviše je posađeno malina, i to u Mačvi, dok u Pocerini više sade jagode. Za pet godina tamo je niklo 1.000 hektara jagoda, što nas je kvalifikovalo za najveće proizvođače ovog voća u Srbiji. Ovo se dogodilo zahvaljujući subvencionisanju kopanja 250 dubinskih bunara, što je pokrenula lokalna uprava - objašnjava Lončar.

SADNICE GRADSKA uprava finansirala je nabavku sadnica trešanja, a akcija podizanja 200 hektara trešnjara je završena ove godine. Do 2017. godine voćke će stići do punog roda, pa Lončar kaže da već treba tražiti tržište i odgovarajuće kupce jer će Šabac imati ogromne količine trešanja kvalitetnih sorti.

Od 60.000 oranica na području Šapca, ratarskim kulturama prekriveno je 55.000 hektara. Lončar kaže da su mišljenja stručnjaka podeljena da li naši seljaci treba da se bave specijalizovanom proizvodnjom ili takozvanim svaštarenjem. Iz ličnog iskustva, predlaže dve do tri proizvodnje, jer se samo tako, kaže, može preživeti u našim uslovima.

- Mora se naći najpodesniji model za našeg seljaka, ali čini mi se da bi, pored stočarstva i ratarstva, svako domaćinstvo trebalo da ima ili ozbiljan voćnjak ili plasteničku proizvodnju povrća. Jer, kad naiđu vremenske neprilike i poplave, kao ovog proleća, treba da ima nešto što će mu pomoći da se oporavi - kaže Lončar.

VELIKE STAJE UGASILE MALE

ŠABAČKI seljaci držli su po dve krmače i kravu ili dve, što je poslednjih godina potpuno izumrlo. Veliki proizvođači su ih potpuno potisnuli. Tako su ostali bez dodatnog prihoda.

- Pored mesa i mleka, proizvodili su sir i kajmak, iznosili ih na tržnice i pijace. Čak i oni koji su umeli da se snađu, pa posadili voćnjake, moraju da pričekaju nekoliko godina do ozbiljnog roda - naglašava Lončar.

Novosti online