Ekipa Arhiva Srbije, predvođena direktorom Miroslavom Perišićem, počela sređivanje građe u Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštiniu gradu pod Srđom
Od Beča do Carigrada, od Trsta do Svete gore, od Mletaka i Dubrovnika do Sentandreje, u tom krugu izukrštanih civilizacija oblikovana je i istorija srpskog naroda, pa je Arhiv Srbije krenuo ka tim tačkama, u potrazi za građom srpskog porekla van naših granica, da bi ona konačno bila zaštićena i sređena, dostupna istraživačima.
Ove reči
direktora Arhiva Srbije (AS), dr Miroslava Perišića, beležimo tek što je
stigao iz Dubrovnika, gde se sa svojim saradnicima, Jelicom Reljić i
Zlatiborom Markovićem, još jednom uverio u valjanost i dalekosežni
značaj te strategije, definisane pre tri godine, jer su već obavljeni
veliki poslovi u srpskim pravoslavnim crkvenim opštinama u Trstu i
Sentandreji.
Trostrani protokol o saradnji potpisali su vladika
zahumsko-hercegovački Grigorije, direktor AS dr Miroslav Perišić,
protojerej stavrofor Srpske crkvene pravoslavne opštine (SCPO) Goran
Spaića i predsednik SCPO DubrovnikRastko Barbić, te su se stručnjaci AS
konačno našli pred vrednom građom čuvanom na tavanu Parohijskog doma u
samom srcu grada pod Srđom.
Obimna građa nastajala je od kraja 18.
do poslednje decenije 20. veka, faktički do danas, različitog je
sadržaja i značaja. Već letimični uvid je pokazao da ona sadrži mnoge,
raznovrsne podatke iz pomenutog perioda. Oni su važni ne samo za
istorijat SCPO, već i za razumevanje demografskih kretanja i trgovine,
broja i socijalne strukture pravoslavnih vernika, njihovih kulturnih,
obrazovnih i prosvetnih aktivnosti, dobročinskog rada, stanja njihovog
zdravlja i zdravstvene kulture…
Samo biblioteka s mnogim starim i
retkim knjigama broji oko 22.000 naslova, a popisi stanovništva iz
različitih perioda protekla dva veka ponudiće pregršt novih saznanja.
Jedan
od najstarijih dokumenata je popis porodica napisan na italijanskom
jeziku 1785, a na prvom mestu tog popisa navedeno je ime Sarajlije
Pjetra Tomića. Posle 125 godina, u popisniku stanovništva grčkoistočne
vere u Dubrovačkoj opštini iz 1910. upisano je 1.184 imena, uz navođenje
njihovih zanimanja. Pominju se i prezimena Opujić, Omčikus, Komnenić,
Drašković, Samardžić, Šešlija, Lončar, Barbić, Petranović, Bubalo,
Vukanović, Lojpur, Piper...
Inventari pokretnih i nepokretnih
imanja SCPO u Dubrovniku, delovodni protokoli (1811–1941), prepiska
(1829–1943), zapisnici, finansijske knjige i statistike, spiskovi
siromaha srpske pravoslavne vere i spiskovi priložnika koji im pomažu,
arhivi dubrovačke podružnice Društva „Knjeginja Zorka”, Pevačke grupe
„Ivo Vojnović”, Zadruge Srba privrednika, ženske i muške srpske škole u
Dubrovniku, razne administrativne knjige, kolekcije časopisa, fotoalbumi
i brojne fotografije, sve se to našlo na privremenom popisu ove bogate
arhivske građe.
Šta će sve izroniti iz brojnih kutija, svežnjeva i
spisa, koje prvo treba zaštiti i spasti od propadanja, kakve sve oni
tajne kriju, videće se za dve-tri godine, koliko je vremena potrebno za
stručnu obradu i sistematizaciju ove građe.
– Veliki deo posla
koji smo do sada uradili u SCPO u Trstu svedoči da će i naše angažovanje
u Dubrovniku uroditi plodom – kaže dr Perišić, objašnjavajući da je u
Trstu formiran veoma bogat arhiv jer je taj grad u istorijskom smislu
bio ne samo duhovno središte srpskog naroda, nego i međunarodna
osmatračnica srpske spoljne politike koja se u Beogradu u znatnoj meri
informisala preko tog središta, pogotovo u 19. veku.
Dobar deo
posla urađen je i u Sentandreji, u Budimskoj eparhiji SPC, gde je takođe
formiran arhiv po svim pravilima struke, pa je tamošnja građa, kao i
ona u Trstu, već dostupna istraživačima.
– U junu smo bili i u
Beču i u tamošnjoj SCPO takođe potpisali protokol o saradnji, tako da
već u oktobru počinjemo zaštitu i sređivanju te građe. Kao i za Trst i
Sentandreju, formiraćemo stručne ekipe za Beč i Dubrovnik, a nastavljamo
i započeti rad u Hilandaru. Bili smo ovih dana i u Banjaluci, gde smo
sa Arhivom Republike Srpske potpisali protokol o saradnji koji će u
budućnosti doneti zajedničke projekte – kaže naš sagovornik.
Stručnjaci
AS će u Dubrovniku sarađivati s kolegama iz Dubrovačkog arhiva, a dr
Perišić je uveren da će se iz toga izroditi i drugi zajednički projekti.
–
U Trstu smo sarađivali s Ministarstvom kulture Italije, čija je posebna
komisija prezadovoljna onim što smo do sada uradili, a tako ćemo
sarađivati i s Dubrovačkim arhivom. Pošto se u toku rada uvek rađaju
nove ideje, nastaju i novi projekti. Tako smo krajem prošle godine u
Trstu, zajedno sa italijanskim ustanovama kulture i SCPO, organizovali
izvanrednu izložbu na tvrđavi San Đusto, pod nazivom ,,Ljudi svetog
Spiridona. Srbi u Trstu 1751–1914”. O sličnoj ideji već smo razgovarali u
Dubrovniku, tako da možda već sledeće godine, ovde u Arhivu Srbije,
napravimo izložbu dokumenata, starih retkih knjiga, predmeta, umetničkih
slika, portreta i fotografija, koje smo našli na tavanu Parohijskog
doma, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Miroslav Perišić.
Slobodan Kljakić
-----------------------------------------------------------
Ka Istanbulu i Veneciji
U
Arhivu Srbije smo definisali kao jedan od naših prioriteta zaštitu
građe srpskog porekla van Srbije zato što čak i dok sada razgovaramo,
imam osećaj da negde nešto od te građe, iz ovih ili onih razloga,
nepovratno nestaje. Odlučili smo da prekoračimo granice Srbije, jer u
proteklih 100 godina naša država, nauka i kultura nisu organizovano
pristupili ovom poslu koji je trebalo odavno započeti, pa i završiti.
Došlo je vreme da to konačno učinimo, kaže dr Miroslav Perišić, uz
naglasak da će timovi Arhiva Srbije, po svemu sudeći, krenuti i put
Istanbula, u tamošnji Otomanski arhiv, kao i u Veneciju, u Mletački
arhiv, u kome početak rada može započeti već sledeće godine.
Sl. K. Politika Naslovi
Нема коментара:
Постави коментар