Autor/izvor: SEEbiz / Blic
BEOGRAD - Projekat izgradnje gasovoda Južni tok, koji je zvanična Moskva proglasila „mrtvim”, Srbiji je ostavio pozamašan trošak.
Oko 30 miliona evra otišlo je na osnivački ulog zajedničke firme, projekte, eksproprijaciju i pripremne radove.
Umesto s investicijom od dve milijarde evra i godišnjim prihodima od oko 300 miliona evra, Srbija je priču s „Južnim tokom” završila sa minusom, koji samo sticajem okolnosti nije veći.
Plan je bio da ruska i srpska strana u zajedničko preduzeće „Južni tok Srbija”, sa sedištem u Švajcarskoj, unesu osnivački ulog od po 75 miliona evra. Na račun tog preduzeća, međutim, nije uplaćen sav novac.
- Mogli smo ostati bez 75 miliona evra, jer bi ovakom odlukom „Gasproma” i taj novac otišao u nepovrat - kaže za „Blic” pomoćnik ministra energetike Petar Stanojević.
Većeg ulaganja u „Južni tok” državu je spasao bivši ministar finansija Lazar Krstić, koji nije hteo da potpiše dve poslednje garancije za kredit „Srbijagasu”, tako da taj novac nije završio na računu zajedničke firme. Ipak, država je otkupila zemlju koju teško može da koristi za nešto drugo.
Otvoreno je i pitanje sudbine zajedničke firme „Južni tok Srbija”, u kojoj direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović kao kopredsedavajući prima 10.000 evra mesečno. O tome zasad u preduzeće „Južni tok Srbija” ne žele da govore uz obrazloženje da još nisu dobili zvanične informacije o stopiranju projekta.
Šta Srbija gubi zbog Južnog toka
1,7 milijardi evra vrednost izgradnje kroz Srbiju
1,5 milijardi evra investicija
300 miliona evra godišnje prihoda Srbije od takse
19 miliona evra potrošeno za eksproprijaciju
11 miliona evra za pripremne radove i idejne projekte
Umesto s investicijom od dve milijarde evra i godišnjim prihodima od oko 300 miliona evra, Srbija je priču s „Južnim tokom” završila sa minusom, koji samo sticajem okolnosti nije veći.
Plan je bio da ruska i srpska strana u zajedničko preduzeće „Južni tok Srbija”, sa sedištem u Švajcarskoj, unesu osnivački ulog od po 75 miliona evra. Na račun tog preduzeća, međutim, nije uplaćen sav novac.
- Mogli smo ostati bez 75 miliona evra, jer bi ovakom odlukom „Gasproma” i taj novac otišao u nepovrat - kaže za „Blic” pomoćnik ministra energetike Petar Stanojević.
Većeg ulaganja u „Južni tok” državu je spasao bivši ministar finansija Lazar Krstić, koji nije hteo da potpiše dve poslednje garancije za kredit „Srbijagasu”, tako da taj novac nije završio na računu zajedničke firme. Ipak, država je otkupila zemlju koju teško može da koristi za nešto drugo.
Otvoreno je i pitanje sudbine zajedničke firme „Južni tok Srbija”, u kojoj direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović kao kopredsedavajući prima 10.000 evra mesečno. O tome zasad u preduzeće „Južni tok Srbija” ne žele da govore uz obrazloženje da još nisu dobili zvanične informacije o stopiranju projekta.
Šta Srbija gubi zbog Južnog toka
1,7 milijardi evra vrednost izgradnje kroz Srbiju
1,5 milijardi evra investicija
300 miliona evra godišnje prihoda Srbije od takse
19 miliona evra potrošeno za eksproprijaciju
11 miliona evra za pripremne radove i idejne projekte
Нема коментара:
Постави коментар