20141208

PEDOFILI SA FEJSBUKA Svaka četvrta devojčica u Novom Sadu potencijalna žrtva

Svaka četvrta devojčica je potencijalna žrtva pedofilije i trgovine ljudima jer je spremna da ode na sastanak s nekim koga je upoznala na internetu.
Sajber buling ili nasilje na internetu je u porastu
Prema istraživanju Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih u Novom Sadu, devojčice sve mlađe otvaraju profile na Fejsbuk stranicama, a zabrinjava podatak da im u tome pomažu majke.

 
Najvažnija edukacija
Psihoterapeut Aleksandar Šibul kaže da je najvažnija edukacija mladih i roditelja u vezi s opasnostima na internetu, kao i povećana kontrola dece kada koriste internet.
- Nije dozvoljeno da dete do 13. godine otvori profil na Fejsbuku, pa im majke priskaču u pomoć. U većini slučajeva mame su te koje na profile svojih ćerki stavljaju lažne podatke. Upravo iz tog razloga devojčice od devet godina imaju profile tamo gde im nije dozvoljeno. Kada smo pitali roditelje zašto to čine, svi su se pravdali činjenicom da sva deca imaju Fejsbuk profile. Problem je u tome što roditelji nisu dovoljno obavešteni o posledicama koje mogu da se dogode ako su njihova deca na internetu – upozorava kriminološkinja Biljana Kikić Grujić iz Centra.
 
Istraživanje, takođe, pokazuje da su devojčice na internetu znatno ugroženije od dečaka jer više koriste Fejsbuk. Dečaci su u većini slučajeva konzumenti internet igrica.
 
- Devojčice uživaju u postavljanju fotografija na internetu i njihovom lajkovanju. Veoma im je bitno da ih vidi što više ljudi i da su lepe na tim fotografijama, a lako stupaju u kontakt s nepoznatim osobama – upozorava Kikić Grujić.
 
Ona kaže da je starosna granica dece koja koriste internet sve niža, a time je i opasnost veća.
 
Korišćenje interneta ima još jednu nepovoljnu stranu, a to je “Sajber buling” ili nasilje na internetu, koje je u porastu, a pored toga što su deca žrtve ona su i zlostavljači.
 
- Dešava se da deca ostavljaju ružne komentare ili da osnuju grupu u kojoj pozivaju na mržnju određene osobe. Veća je mogućnost da se internet nasilje spreči i suzbije, ako dete ima podršku porodice i ako u školi u okviru radionica dobija odgovarajuće informacije - kaže Kikić Grujić.

Predsednica Udruženja “Roditelj” Dragana Ćorić kaže da je uloga roditelja u vaspitanju dece najbitnija. S druge strane, obaveze i brz način života utiču na to da se roditelji ne bave decom koliko bi trebalo.
 
Maja Petakov Vucelja, psiholog, kaže da je emotivno sazrevanje deteta proces koji se dešava postepeno.
 
- Svaka nagla i drastična promena u ponašanju deteta je signal za oprez. Na sreću, školska praksa pokazuje da se deca ipak vrlo često obraćaju roditeljima za pomoć kada dožive neprijatnu situaciju preko interneta - kaže Petakov Vucelja.
Blic online

Нема коментара:

Постави коментар