Ko i zašto ćuti o osiromašenom uranijumu u Srbiji?, Građanima se ne objašnjava na pravi način...

Profesorka Anđelka Mihajlov, saradnica Instituta za javnu politiku na čijem je čelu Vladimir - Beba Popović i bivša ministarka ekologije u vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, izjavila je da bi rado vodila pregovore o pristupanju Evropskoj uniji za poglavlje o životnoj sredini i klimatskim promenama. Ona je tako uzvratila na nedavnu izjavu premijera Vučića da će razgovarati o angažovanju Anđelke Mihajlov na poslovima u vezi s ekologijom i pregovorima u Briselu.

Za nju se sprema fotelja u Vladi Srbije: Anđelka Mihajlov

Ko je Anđelka Mihajlov i da li je njeno angažovanje stvarno bez političkih konotacija kako je izjavila? U toku svog ministarskog mandata od 2001. do 2003. godine, Mihajlovićeva nikada nije otvorila pitanje ekoloških i samim tih zdravstvenih posledica bombardovanja 1999. godine. Kao ministarka ekologije sve je to prepustila Ujedinjenim nacijama čije su ekipe (UNEP) u više navrata dolazile u Srbiju uključujući i Kosovo. Cenzure, kraćenja, svađe iza kulisa, kontradikcije u službi UNEP-a - sve je ovo iz sedišta u Ženevi izašlo u javnost već 2001. u medijima na engleskom i francuskom jeziku, ali informacije o tome izgleda do Beograda i do tadašnje ministarke nisu stigle.
 

Blizu NATO-a Anđelka Mihajlov je lider organizacije "Ambasadori životne sredine" koja se izvanredno integrisala u međunarodnu mrežu institucija i programa kao što je na primer ENVSEC Inicijativa (Inicijativa Bezbednost životne sredine) čiji su članovi između ostalog UNEP i - svakako ne slučajno - NATO koji upotrebljava oružje sa osiromašenim uranijumom gde god "interveniše".

Kada je u avgustu 2003. "NIN" objavio intervju sa Miljanom Stojanović-Milosavljević povodom njene odlično ocenjene doktorske disertacije odbranjene na Biološkom fakultetu u Beogradu "Pravci kretanja poliholorivanih bifenila (piralena) u vodama posle NATO bombardovanja", tadašnja ministarka ekologije Anđelka Mihajlov izjavila je za "Vesti" (izdanje od 10. marta 2004.) da se zagađenje reka u Srbiji "ne razmatra odvojeno pre ili posle bombardovanja".

U jednom autorskom tekstu objavljenom 2009. godine, Anđelka Mihajlov postavlja pitanje: "...u koju kategoriju (i zašto) spada ekološka nebezbednost po pitanju posledica korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom 1999. godine, posebno u situaciji kada zvanični izveštaji po ovom pitanju to ne potkrepljuju."

Dalje ona nudi odgovor koji se čak ni sam NATO ne bi usudio da "emituje": "Prvi je utisak da to do kraja nije objašnjeno građanima na način da oni to prihvate. Međutim, ima tu i nešto drugo - upotreba osiromašenog uranijuma je često i sinonim za 'tajnovite, čudne, skrivene aktivnosti, skladištenja, probe, koje neko obavlja' a da građani o tome 'ne smeju ni da pitaju'. U većini opština u kojima se ovaj projekat radi ima 'tajnovitih brda i tunela", "tajnovitih fabrika", "tajnovitih skladišta" zbog kojih se stanovnici, biljke i životinje razboljevaju."

Posle svega, ostaje otvoreno pitanje da li Anđelka Mihajlov zbog svega što smo naveli ne treba da bude šef pregovaračkog tima sa EU o ekološkom poglavlju ili je baš zbog svega ovoga politički vrlo podobna za tu funkciju?
 

Nestao doktorat U međuvremenu, doktorat Miljane Stojanović-Milosavljević je, kao što smo pisali - "izbrisan". Zbog nečijeg nemara ili nečije namere, ovo visoko ocenjeno naučno istraživanje postalo je "nevidljivo" na internetu jer doktorat nikada nije upisan u registar doktorskih teza Univerzitetske biblioteke (UB) u Beogradu, kako to zakon nalaže. Niko ne može ni da dobije ideju da ga traži, niti da se pozove na njegove rezultate. Odgovarajući na pitanja novinara povodom nalaza dr Miljane Stojanović-Milosavljević, ministarka Mihajlov pozvala se na izveštaj UNEP-a, ali nije jasno na koji jer postoje tri: jedan cenzurisan i dva javna i međusobno delimično protivrečna izveštaja.

  Vesti online