SITUACIJA u staroj subotičkoj ciglani sve je gora - desetine
ilegalnih migranata, ali i zvaničnih tražilaca azila, smrzava se na
otvorenom. Skupljaju se oko založenih vatri, spavaju u skloništima i
šatorima, sklepanim od materijala nađenih na obližnjoj gradskoj
deponiji, nemaju pijaću vodu, hranu...
Prema rečima Tibora Varge iz humanitarne organizacije
Istočnoervopska misija, među njima ima i dece, a trenutno je najmlađa
dvogodišnja devojčica.
- Poslednje dve nedelje sam
svakodnevno tamo, jer je situacija alarmantna. Broj ljudi varira od 70
do 80, pa se povremeno penje i do 150. Jedni preko noći odlaze, drugi u
grupama dolaze. Neki su svedočili da u putu poslednja dva-tri dana nisu
imali šta da jedu - kaže Varga.
Njegova organizacija
pokušava da im nabavi pijaću vodu, hranu, lekove, ćebad. Dvojicu mlađih
muškaraca sa promrzlinama i otvorenim ranama na stopalima od
višednevnog pešačenja Varga je smestio u bolnicu. Zbog nehigijenskih
uslova neki su dobili čak i šugu. Svima njima ciglana je poslednje
odmorište pred pokušaj prelaska mađarske granice, gde se sada sreću ne
samo sa policijom, već i sa mađarskom civilnom stražom.
Broj
tražilaca azila i migranata sve je veći sa nadolazećom hladnoćom. Više
od 13.000 ljudi tražilo je azil do 1. decembra, što je više nego ikada
ranije, kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima
azila:
REZULTATI
DO 1. novembra sa više od 13.000 tražilaca azila urađeno je samo 11
intervjua. Izdato je svega 435 azilnih ličnih karata i podneto 309
zvaničnih zahteva za azil.
-
Oni ne
mogu da pristupe azilnoj proceduri, da dobiju lične karte tražilaca
azila, čak ni da podnesu zahtev za azil, da budu intervjuisani, da
dobiju odluku o azilu. Razlozi su odsustvo tehničkih i ljudskih
kapaciteta Odseka za azil, stručnih kadrova, opreme, volje... Sistem
azila ne funkcioniše u Srbiji i u ovom trenutku zemlja nije u stanju da
sprovede azilne postupke i donese odluke o azilu!
Zbog
toga je mnogo ljudi u sivoj zoni, prepuštenih sami sebima, nema ih u
evidencijama, nemaju nikakav dokaz o identitetu i osnovu boravka u
Srbiji. Ne znaju kome da se obrate, od koga da traže zaštitu, koja prava
imaju...
- Onima koji su uspeli da izraze azilnu
nameru ne daju se više dozvole odsustvovanja iz centara za azil, pa ne
mogu ni da se kreću, a da ne izgube mesto u centru i pravo na azilni
postupak. Kako se vreme pogoršava, njihovi životi biće još više
ugroženi, što pokazuje trenutna situacija u Subotici - kaže Đurović.
Među azilantima je najviše Sirijaca, koji ne mogu da se vrate pod nož mudžahedina i militanata ISIS-a:
-
Stoga apelujemo da, kada ne može da bude efikasna, država pod hitno
postupi prema Zakonu o azilu i dodeli privremeni azil svima koji su azil
tražili i trenutno su u Srbiji, i to u periodu do jedne godine. Tako će
ovi ljudi moći da dobiju azilnu ispravu, kako ne bi morali da se kriju
po šumama, kako bi mogli da otvore bankovne račune sa kojih mogu da
podignu novac od rodbine i najbližih, i kako bi mogli da budu pregledani
i dobiju socijalnu asistenciju.
Osim što Srbi, kao
narod koji se sreo sa izbeglištvom, ima moralnu obavezu da pomogne ovim
ljudima i reši problem, po Đuroviću, privremena zaštita je najjeftiniji
način za to. Jer, većina ljudi koja nekako dođe do Srbije ima nešto
novca da kupi hranu, odeću, ako treba plati i krevet, umesto da bude na
otvorenom.
- Naša država ne može da ih deportuje
efikasno ni u Makedoniju, ni u Crnu Goru, a o zemlji porekla nema ni
govora kad ceo svet prima ljude iz Sirije. Preostaje nam da budemo
humani i da se ponašamo po zakonu - poručuje Đurović.
Novosti online
Нема коментара:
Постави коментар