Subotica: Azilanti u promrzlinama, gladuju i deca!

SITUACIJA u staroj subotičkoj ciglani sve je gora - desetine ilegalnih migranata, ali i zvaničnih tražilaca azila, smrzava se na otvorenom. Skupljaju se oko založenih vatri, spavaju u skloništima i šatorima, sklepanim od materijala nađenih na obližnjoj gradskoj deponiji, nemaju pijaću vodu, hranu...

Prema rečima Tibora Varge iz humanitarne organizacije Istočnoervopska misija, među njima ima i dece, a trenutno je najmlađa dvogodišnja devojčica.

- Poslednje dve nedelje sam svakodnevno tamo, jer je situacija alarmantna. Broj ljudi varira od 70 do 80, pa se povremeno penje i do 150. Jedni preko noći odlaze, drugi u grupama dolaze. Neki su svedočili da u putu poslednja dva-tri dana nisu imali šta da jedu - kaže Varga.

Njegova organizacija pokušava da im nabavi pijaću vodu, hranu, lekove, ćebad. Dvojicu mlađih muškaraca sa promrzlinama i otvorenim ranama na stopalima od višednevnog pešačenja Varga je smestio u bolnicu. Zbog nehigijenskih uslova neki su dobili čak i šugu. Svima njima ciglana je poslednje odmorište pred pokušaj prelaska mađarske granice, gde se sada sreću ne samo sa policijom, već i sa mađarskom civilnom stražom.

Broj tražilaca azila i migranata sve je veći sa nadolazećom hladnoćom. Više od 13.000 ljudi tražilo je azil do 1. decembra, što je više nego ikada ranije, kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila:

REZULTATI DO 1. novembra sa više od 13.000 tražilaca azila urađeno je samo 11 intervjua. Izdato je svega 435 azilnih ličnih karata i podneto 309 zvaničnih zahteva za azil.

- Oni ne mogu da pristupe azilnoj proceduri, da dobiju lične karte tražilaca azila, čak ni da podnesu zahtev za azil, da budu intervjuisani, da dobiju odluku o azilu. Razlozi su odsustvo tehničkih i ljudskih kapaciteta Odseka za azil, stručnih kadrova, opreme, volje... Sistem azila ne funkcioniše u Srbiji i u ovom trenutku zemlja nije u stanju da sprovede azilne postupke i donese odluke o azilu!

Zbog toga je mnogo ljudi u sivoj zoni, prepuštenih sami sebima, nema ih u evidencijama, nemaju nikakav dokaz o identitetu i osnovu boravka u Srbiji. Ne znaju kome da se obrate, od koga da traže zaštitu, koja prava imaju...

- Onima koji su uspeli da izraze azilnu nameru ne daju se više dozvole odsustvovanja iz centara za azil, pa ne mogu ni da se kreću, a da ne izgube mesto u centru i pravo na azilni postupak. Kako se vreme pogoršava, njihovi životi biće još više ugroženi, što pokazuje trenutna situacija u Subotici - kaže Đurović.

Među azilantima je najviše Sirijaca, koji ne mogu da se vrate pod nož mudžahedina i militanata ISIS-a:

- Stoga apelujemo da, kada ne može da bude efikasna, država pod hitno postupi prema Zakonu o azilu i dodeli privremeni azil svima koji su azil tražili i trenutno su u Srbiji, i to u periodu do jedne godine. Tako će ovi ljudi moći da dobiju azilnu ispravu, kako ne bi morali da se kriju po šumama, kako bi mogli da otvore bankovne račune sa kojih mogu da podignu novac od rodbine i najbližih, i kako bi mogli da budu pregledani i dobiju socijalnu asistenciju.

Osim što Srbi, kao narod koji se sreo sa izbeglištvom, ima moralnu obavezu da pomogne ovim ljudima i reši problem, po Đuroviću, privremena zaštita je najjeftiniji način za to. Jer, većina ljudi koja nekako dođe do Srbije ima nešto novca da kupi hranu, odeću, ako treba plati i krevet, umesto da bude na otvorenom.

- Naša država ne može da ih deportuje efikasno ni u Makedoniju, ni u Crnu Goru, a o zemlji porekla nema ni govora kad ceo svet prima ljude iz Sirije. Preostaje nam da budemo humani i da se ponašamo po zakonu - poručuje Đurović.

Novosti online