U
Južnobačkom okrugu su se za prva tri dana ovog meseca desila dva
samoubistva i dva pokušaja suicida. U Titelu je jedna osoba oduzela sebi
život bacanjem s mosta u Tisu, a u Bečeju je kobno bilo vešanje u šupi.Jedan
pokušaj samoubistva je bio u Novom Sadu, skokom s visine u zgradi, a
drugi je pokušaj vešanjem u Petrovaradinu. Na području novosadske
Policijske uprave od početka ove godine do novembra bila su 82
samoubistva, odnosno prosečno svaki treći dan po jedno.
U Vojvodini svakih 17 časova neko sebi oduzme život. Godinama je stopa samoubistava u Pokrajini, odnosno njihov broj koji se registruje na 100.000 stanovnika, između 25 i 30, a u Srbiji oko 19, što je, takođe, iznad proseka za celu Evropu, gde iznosi 13.
Subotica je već decenijama u vrhu po broju suicida – koji je u porastu – i to ne samo u našoj zemlji već u i regionu, a pažnju privlači i podatak u toj crnoj statistici da je u stopu prati obližnji grad-pobratim – Segedin. Prošle godine u Severnobačkom okrugu je u proseku svaki drugi dan neko pokušao samoubistvo. Od 170 osoba, njih 59 je u tome je i uspelo – 40 muškaraca i 19 žena.
Na području zrenjaninske Policijske uprave lane je zabeleženo 39 slučajeva samoubistava, a od početka ove godine do kraja pretprošlog meseca zabeležena su 23. Kako objašnjavaju medicinski stručnjaci iz tog okruga, na prvom mestu po broju izvršenih suicida su depresivni bolesnici, druga grupa su osobe s teškim duševnim poremećajima, poput šizofrene psihoze, a u treću skupinu spadaju zavisnici od alkohola, uz nešto manje zavisnika od psihoaktivnih supstanci.
Zabrinjavajuće je što je gotovo trećina onih koji se odluče na to da oduzmu sebi život u Srbiji mlađa od 30 godina, odnosno blizu 15 odsto ima manje od 20 godina. Najčešće se radi o ljudima od 35 do 50 godina (dok je u Vojvodini čest slučaj da suicid čine muškarci stariji od 50 godina). Procenjuje se da u Srbiji godišnje 90 mladih presudi sebi, a taj broj se u odnosu na pre nekoliko godina gotovo udvostručio, kazuju neke studije.
Statistika pokazuje da je velika većina ljudi koji izvrše suicid imala neki psihički problem. Stručnjaci iz Novog Sada veruju da tome doprinosi i nagla promena inače nepovoljnih meteoroloških uslova i veoma teško ekonomsko-socijalno stanje, ali kada je reč o „okidaču” za oduzminje sopstvenog života, radi se o potpuno individualnom činu, neretko uz upotrebu alkohola, a tajna o razlogu tragične odluke često se ponese u grob.
Stručnjaci procenjuju da će se broj obolelih od mentalnih bolesti za dve decenije četvrtinu povećati i da će to postati vodeći zdravstveni problem, veći od malignih i kardiovaskularnih bolesti. Nije zgoreg podsetiti na njihova upozorenja: prognozira se da nije isključeno da se broj samoubistva neće smanjivati zbog raširenije depresije, koju karakterišu poremećaji raspoloženja – prisustvo izuzetne tuge, razočarenja, beznađa, usamljenosti, nedostatak vere u sebe, osećaj krivice, niže vrednosti i ekonomskog propadanja. Ako tome dodamo i dugove zelenašima, bračne i poslovne brodolome, neizlečive bolesti, po svemu sudeći, stručnjake čeka sve više posla.
Na kraju, važno je naglasiti da bi osoba u problemu svakako trebalo da potraži pomoć lekara i psihologa pre nego što donese bilo kakvu impulsivnu odluku. Takođe, valja istaći i da je pokušaj samoubistva loša poruka mlađem naraštaju o tome kako da se ponašaju kada se suoče s nevoljama.
Dnevnik
U Vojvodini svakih 17 časova neko sebi oduzme život. Godinama je stopa samoubistava u Pokrajini, odnosno njihov broj koji se registruje na 100.000 stanovnika, između 25 i 30, a u Srbiji oko 19, što je, takođe, iznad proseka za celu Evropu, gde iznosi 13.
Subotica je već decenijama u vrhu po broju suicida – koji je u porastu – i to ne samo u našoj zemlji već u i regionu, a pažnju privlači i podatak u toj crnoj statistici da je u stopu prati obližnji grad-pobratim – Segedin. Prošle godine u Severnobačkom okrugu je u proseku svaki drugi dan neko pokušao samoubistvo. Od 170 osoba, njih 59 je u tome je i uspelo – 40 muškaraca i 19 žena.
Na području zrenjaninske Policijske uprave lane je zabeleženo 39 slučajeva samoubistava, a od početka ove godine do kraja pretprošlog meseca zabeležena su 23. Kako objašnjavaju medicinski stručnjaci iz tog okruga, na prvom mestu po broju izvršenih suicida su depresivni bolesnici, druga grupa su osobe s teškim duševnim poremećajima, poput šizofrene psihoze, a u treću skupinu spadaju zavisnici od alkohola, uz nešto manje zavisnika od psihoaktivnih supstanci.
Zabrinjavajuće je što je gotovo trećina onih koji se odluče na to da oduzmu sebi život u Srbiji mlađa od 30 godina, odnosno blizu 15 odsto ima manje od 20 godina. Najčešće se radi o ljudima od 35 do 50 godina (dok je u Vojvodini čest slučaj da suicid čine muškarci stariji od 50 godina). Procenjuje se da u Srbiji godišnje 90 mladih presudi sebi, a taj broj se u odnosu na pre nekoliko godina gotovo udvostručio, kazuju neke studije.
Statistika pokazuje da je velika većina ljudi koji izvrše suicid imala neki psihički problem. Stručnjaci iz Novog Sada veruju da tome doprinosi i nagla promena inače nepovoljnih meteoroloških uslova i veoma teško ekonomsko-socijalno stanje, ali kada je reč o „okidaču” za oduzminje sopstvenog života, radi se o potpuno individualnom činu, neretko uz upotrebu alkohola, a tajna o razlogu tragične odluke često se ponese u grob.
Stručnjaci procenjuju da će se broj obolelih od mentalnih bolesti za dve decenije četvrtinu povećati i da će to postati vodeći zdravstveni problem, veći od malignih i kardiovaskularnih bolesti. Nije zgoreg podsetiti na njihova upozorenja: prognozira se da nije isključeno da se broj samoubistva neće smanjivati zbog raširenije depresije, koju karakterišu poremećaji raspoloženja – prisustvo izuzetne tuge, razočarenja, beznađa, usamljenosti, nedostatak vere u sebe, osećaj krivice, niže vrednosti i ekonomskog propadanja. Ako tome dodamo i dugove zelenašima, bračne i poslovne brodolome, neizlečive bolesti, po svemu sudeći, stručnjake čeka sve više posla.
Na kraju, važno je naglasiti da bi osoba u problemu svakako trebalo da potraži pomoć lekara i psihologa pre nego što donese bilo kakvu impulsivnu odluku. Takođe, valja istaći i da je pokušaj samoubistva loša poruka mlađem naraštaju o tome kako da se ponašaju kada se suoče s nevoljama.
Dnevnik
Нема коментара:
Постави коментар